Počinju da pričaju, ali većina prekida priču kako se sve više usredsređuje na sečenje. U drugom snimku, žena mirno obavlja četiri različita kućna posla istovremeno, dok njen suprug jedva uspeva da navuče čarape i istovremeno vodi razgovor.
Ovi snimci su napravljeni da nasmeju gledaoce. Ali oni istovremeno odražavaju i učvršćuju uverenje da su žene bolje u obavljanju više zadataka istovremeno, takozvanom mutlitaskingu, od muškaraca.
Istraživanja koja su pokušala da provere ovaj stereotip dala su veoma različite rezultate. Ipak, ideja da postoji polna razlika u sposobnosti obavljanja više zadataka istovremeno i dalje je duboko ukorenjena u javnosti. Istraživači smatraju da postoji više razloga zbog kojih se ovaj stereotip održava.
Multitasking pod lupom
Nauka je po jednom pitanju sasvim jasna: multitasking je izuzetno težak. Ljudski mozak je evoluirao tako da se usredsređuje na jedan zadatak.
„Možemo da radimo više stvari istovremeno samo kada su one u velikoj meri automatizovane, ali osim toga, ljudi se generalno muče“, napominje dr Marko Hirnštajn, profesor kognitivne neuronauke na Univerzitetu u Bergenu u Norveškoj.
Međutim, kada je reč o tome da li su žene bolje u multitaskingu od muškaraca, naučnici se ne slažu.
Rana istraživanja kao da su potvrđivala stereotip. Istraživači iz Velike Britanije su 2013. godine utvrdili da su svi ispitanici bili sporiji kada su istovremeno obavljali više zadataka, ali da je usporavanje kod muškaraca bilo znatno izraženije.
Dve godine kasnije, ruski istraživači su objavili da muškarci prilikom multitaskinga angažuju veći broj moždanih regiona i da im je ipak potrebno više vremena, što ukazuje na to da multitasking kod muškaraca zahteva veći mentalni napor.
Zatim je slika postala složenija. Istraživanje iz 2017. godine zaključilo je da su muškarci i žene podjednako uspešni u multitaskingu, iako njihov mozak možda koristi različite mehanizme.
Godinu dana kasnije, kada su dobrovoljci dobili realističan zadatak – da pripreme prostoriju za sastanak dok istovremeno reaguju na brojna ometanja – nije uočena nikakva razlika između muškaraca i žena ni po jednom parametru koji su istraživači pratili: preciznosti, vremenu, pređenoj udaljenosti, pamćenju šta treba uraditi u pravom trenutku i sposobnosti da se izbore sa ometanjima.
Istraživanje iz 2019. godine pokazalo je da multitasking dovodi do sličnog pada brzine i preciznosti kod oba pola.
Potom je studija iz 2021. godine potpuno preokrenula dotadašnju sliku, pokazavši da su muškarci uspešniji u multitaskingu od žena. Istraživači su to objasnili većom brzinom mentalne obrade informacija kod muškaraca.
„Rezultati su neverovatno nedosledni“, ističe dr Hirnštajn. „Rekao bih da su čak i nedosledniji nego što je to inače slučaj u psihološkim istraživanjima.“
Kako razumeti ovako različite rezultate
Tilo Štrobah, profesor opšte psihologije na Medicinskoj školi MSH u Hamburgu, smatra da su ovako različiti rezultati posledica razlika u načinu na koji su istraživanja osmišljena.
„Moj utisak je da je ova mešavina rezultata posledica različitih vrsta multitasking situacija koje su korišćene u različitim studijama“, navodi profesor.
Multitasking podrazumeva istovremeno obavljanje dva ili više zadataka, ili njihovo veoma brzo smenjivanje. Tako, na primer, razgovor tokom vožnje predstavlja multitasking, ali i kuvanje, jer se sastoji od brzog niza različitih radnji.
Različite studije koriste različite vrste zadataka – u nekima se aktivnosti vremenski preklapaju, dok se u drugima brzo smenjuju. Upravo te razlike, smatra prof. Štrobah, u velikoj meri objašnjavaju zašto su rezultati toliko različiti.
Ulogu imaju i polne razlike u pojedinačnim kognitivnim zadacima. Istraživanja Marka Hirnštajna pokazala su da su žene, u proseku, uspešnije u pronalaženju i pamćenju reči, dok su muškarci uspešniji u prostornom razmišljanju – na primer, u zamišljanju kako bi izgledala složena trodimenzionalna kocka nakon rotiranja.
„Ako za eksperiment o multitaskingu izaberete zadatke koji već sami po sebi više odgovaraju muškarcima ili ženama, onda ćete verovatno dobiti istu razliku koju biste uočili i kada bi ispitanici obavljali samo jedan zadatak“, objašnjava Hirnštajn.
Dobar primer za to predstavlja studija iz 2013. godine, koja je pokazala da su muškarci bolji u multitaskingu od žena. Istraživači su tu razliku povezali sa boljim prostornim sposobnostima muškaraca. Zanimljivo je da je kod žena koje su bile u menstrualnoj fazi ciklusa – periodu kada su njihove prostorne sposobnosti najizraženije – razlika u multitaskingu potpuno nestala.
Potvrđivanje pretpostavke ili zrno istine?
Štrobah je uveren da „ne postoji nikakva razlika između muškaraca i žena“ kada je reč o sposobnosti za multitasking.
Ipak, stereotip može da postane samopotrvđujuća pretpostavka. Ako muškarci očekuju da će biti lošiji od žena, takvo uverenje može da oslabi njihovu motivaciju i uloženi trud, poveća anksioznost i umanji njihov učinak, zbog čega će izgledati kao da je stereotip tačan, iako stvarna razlika u sposobnosti za multitasking ne postoji.
Hirnštajn ima nešto drugačiji stav. Slaže se da stereotipi utiču na učinak, ali smatra da i sam učinak oblikuje stereotipe. Ljudi posmatraju kako se drugi ponašaju i na osnovu toga donose opšte zaključke. Tako nastaje stereotip koji je, kako kaže, preteran i suviše uopšten, „ali u njemu ipak postoji zrno istine“.
„Trenutno nemamo dokaz da postoji polna razlika u multitaskingu, jer podaci nisu dovoljno dosledni“, ističe Hirnštajn. Ipak, sumnja da takva razlika postoji. „Ako je pravilno izmerite, verovatno ćete pronaći nešto.“
Jedno specifično ponašanje moglo bi da stoji iza ovog stereotipa
Andre i Dajana Šamatajt, bračni par istraživača sa Univerziteta Brunel u Londonu, ponudili su drugačije objašnjenje zašto se ovaj stereotip održao. Andre Šamatajt je zamenik direktora Univerzitetskog centra za kognitivnu i kliničku neuronauku, dok je Dajana Šamatajt počasni predavač na Odseku za psihologiju.
U studiji objavljenoj početkom ove godine u časopisu Psychological Research, Šamatajtovi su zadali 41 muškarcu i 37 žena da istovremeno obavljaju pet različitih zadataka u okruženju koje je veoma podsećalo na svakodnevne životne situacije.
Za jednim stolom ispitanici su pripremali jelo prateći recept sa imitacijom namirnica. Kada bi se oglasio kuhinjski tajmer, prekidali bi taj posao i žurili do drugog stola, gde su morali da obave dva kratka zadatka – pretragu telefonskog broja i vizuelnu pretragu – nakon čega su se vraćali „kuvanju“.
Istovremeno su na ekranu pratili slajdove sa rečima i zapisivali sve one koje su se pojavile na crvenoj pozadini, što je trebalo da oponaša situaciju u kojoj roditelj istovremeno pazi na malo dete. Pored toga, na svakih 20 sekundi preko zvučnika bi se čuo snimljeni glas sa pitanjem na koje su morali naglas da odgovore, poput: „Da li biste radije izgubili sav svoj novac i dragocenosti ili sve fotografije koje ste ikada napravili, i zašto?“
U zadacima koji su podrazumevali „kuvanje“, pretragu i praćenje informacija, muškarci i žene bili su podjednako uspešni. Međutim, razlika se pojavila u zadatku razgovora. Muškarci su više nego dva puta češće od žena propuštali da odgovore na postavljena pitanja.
Kada je grupa nezavisnih posmatrača, koji nisu znali šta je predmet istraživanja, gledala kratke snimke učesnika tokom izvođenja zadataka, ocenili su da su žene koje su istovremeno obavljale više poslova delovale sigurnije, uspešnije i manje pod stresom od muškaraca. Na njihovu procenu najviše je uticao upravo učinak ispitanika u zadatku koji je podrazumevao razgovor.
Andre Šamatajt kaže da je istraživanje pokazalo dve stvari. Prvo, muškarci i žene se razlikuju u uspešnosti multitaskinga kada jedan od zadataka podrazumeva razgovor. Drugo, drugi ljudi uočavaju tu razliku i na osnovu nje procenjuju koliko je neko uspešan u obavljanju više zadataka istovremeno.
„Smatramo da bi upravo ovaj obrazac mogao da objasni kako je nastao stereotip da su žene bolje u multitaskingu od muškaraca“, navodi Šamatajt.
Ipak, upozorava da rezultati za sada pokazuju samo povezanost, a ne uzročno-posledičnu vezu, te da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo da li je upravo manja sklonost muškaraca da razgovaraju tokom multitaskinga ono što održava ovaj stereotip.
Za sada nije jasno da li muškarci namerno prekidaju razgovor kako bi se bolje usredsredili na zadatak ili jednostavno nisu u stanju da istovremeno razgovaraju i obavljaju mentalno zahtevan posao.
„To može biti svesna odluka“, smatra Hirnštajn. „Ali moguće je i da su istovremeno bili izloženi tolikom broju zahteva da je nešto moralo da otpadne, a prvo što su zanemarili bio je upravo verbalni zadatak.“
Ako vas partner prestane da sluša usred razgovora dok je zauzet nečim drugim – baš kao muškarci u onim Tik-tok snimcima – „ne treba se ljutiti“, kaže Šamatajt. Istraživanje ukazuje da je to čest obrazac ponašanja, a ne znak nepristojnosti.
Međutim, postoje situacije u kojima smanjena pričljivost muškaraca može predstavljati ozbiljan problem.
„Postoje veoma kritične situacije u kojima je komunikacija od suštinskog značaja, na primer između pilota i kopilota ili između pilota i kontrole letenja“, ističe Šamatajt.
Ipak, još nije poznato da li bi se ovi rezultati mogli primeniti i na visoko stresne situacije, poput vanrednih događaja u avijaciji, ili bi se razlika pod takvim pritiskom izgubila. To je, kaže Šamatajt, pitanje za buduća istraživanja.
„Pošto je reč o ranim nalazima, važno je ne izvlačiti preambiciozne zaključke i izbegavati naslove poput: ‘Muškarci ne mogu da upravljaju avionima’ ili slično.“
(RTS)