Sinestezija podrazumeva da aktivacija jednog čula, poput sluha, istovremeno pokreće i drugo, naizgled nepovezano čulo, kao što je vid. To znači da osobe sa ovom osobinom doživljavaju dodatne senzacije u odnosu na većinu ljudi.
Istraživači već dugo pokušavaju da razumeju ovaj fenomen, a ono što je do sada jasno jeste da ljudi ne percipiraju svet na isti način.
Šta je sinestezija
Osobe koje imaju sinesteziju nazivaju se sinestete. Postoji više različitih oblika ovog fenomena. Na primer, neki ljudi vide boje kada čuju zvukove, dok drugi povezuju slova ili brojeve sa određenim bojama – što je poznato kao grafemsko-kolorna sinestezija.
Još jedan oblik je takozvana „ogledalo-dodir“ sinestezija, gde osoba oseća dodir na sopstvenom telu kada vidi da je neko drugi dodirnut.
Iako svi mi prirodno kombinujemo informacije iz različitih čula — na primer, kada gledamo i slušamo nekoga ko govori – kod sinestezije su te veze drugačije postavljene. Zvuk, recimo, može direktno izazvati vizuelni doživljaj.
„Sinestezija je neurološki fenomen u kojem aktivacija jednog čula pokreće drugo“, navode autori nove studije koji su analizirali ovja fenomen.
Ono što je važno jeste da ljudi sa sinestezijom nemaju kontrolu nad ovim iskustvima — ona su spontana, živa i vremenom ostaju stabilna.
„Ove senzacije su automatske i ostaju iste tokom vremena“, ističe se u istraživanju.
Na primer, osoba koja slovo „A“ vidi kao crveno, najverovatnije će ga tako doživljavati i godinama kasnije.
Sinestezija nije bolest niti poremećaj i u većini slučajeva ne narušava svakodnevni život. „To nije bolest i ne izaziva oštećenja“, naglašavaju naučnici.Ipak, u određenim situacijama može biti intenzivna – na primer, ako neko oseća bol kada vidi da drugi trpe bol.
Zašto se javlja sinestezija
Iako tačan uzrok još nije u potpunosti razjašnjen, naučnici imaju dve glavne teorije. Prva je da ljudi sa sinestezijom imaju više veza između različitih delova mozga. Prema ovoj ideji, mozak nije „uklonio“ neke neuronske veze tokom razvoja, što dovodi do preklapanja čula.
„Ljudi sa sinestezijom imaju više povezanosti između delova mozga“, navodi se u objašnjenju ove teorije.
Druga teorija kaže da struktura mozga može biti slična kao kod drugih ljudi, ali da su određeni neuronski putevi aktivniji. „Pitanje je da li sinestete imaju drugačiju strukturu mozga ili ga koriste na drugačiji način“, objašnjavaju istraživači.
U oba slučaja, smatra se da sinestezija koristi mehanizme koji postoje kod svih ljudi, ali su kod sinesteta izraženiji.
Kako se čula odnose na kreativnost
Često se navodi da su osobe sa sinestezijom sklonije kreativnim zanimanjima. Istraživanja zaista pokazuju da je udeo ljudi u umetničkim profesijama veći među sinestetama nego u opštoj populaciji.
„Oko 24 odsto sinesteta bavi se kreativnim poslovima“, pokazuju podaci jednog istraživanja.
Jedno moguće objašnjenje je da oni povezuju ideje i senzacije na neobičan način, što može podstaći kreativno razmišljanje. Takođe, postoje naznake da neke vrste sinestezije mogu biti povezane sa jačim pamćenjem ili življom maštom — mada u ograničenoj meri.
„Percepcija nije fiksna i univerzalna — mozak je aktivno gradi“, zaključuju autori. Sinestezija tako ostaje jedan od najzanimljivijih prozora u razumevanje ljudskog mozga, pokazujući da stvarnost koju doživljavamo nije ista za sve – i da može biti mnogo bogatija nego što pretpostavljamo.
(RTS)