Svetska kriza donela je poslednjih meseci porast troškova života i sve, od goriva do namirnica, postaje skuplje, a bacanje hrane je posebno bolno.
Ekonomski pritisci uslovljavaju da pažljivije kupujemo. Mnogi su počeli da nabavljaju manje sveže hrane i vode više računa o bezbednosti i čuvanju namirnica.
Uz malo znanja i kreativnosti, poručuju stručnjaci, možete spasiti određene namirnice bez rizika po zdravlje.
Ne rizikujte
Nećete moći da spasete svaki komad hrane, ali ono što je možda postalo nebezbedno za jelo može donetu veću štetu i stoga je „jeftinije“ da takve stvari bacite.
Evo četiri ključna znaka na koje treba obratiti pažnju:
Vidljiva buđ
Pojava sluzi
Curenje tečnosti
Jaki ili kiseli mirisi
Ako imate hranu sa jednim ili više ovih osobina, najbolje je da je bacite. Na taj način možete izbeći trovanje hranom, koje može izazvati bolove u stomaku, mučninu, povraćanje i dijareju.
Međutim, druge karakteristike, poput smežuranosti, smeđe boje i suvoće, često su samo znaci starosti, ali ne i da je takva namirnica kvarna.
Voće
Banane čija je kora bila žuta kada ste ih kupili, u međuvremenu su postale braon, skoro crne. Takve banane mogu izgledati neprivlačno, ali ako su samo malo mekše i mirišu lepo, potpuno su bezbedne za upotrebu za pravljenje hleba, palačinki ili smutija.
Stručnjaci ipak naglašavaju da je najbolje držati starije plodove dalje od svežih jer tamnije banane proizvode gas etilen, što ubrzava sazrevanje drugog voća.
Jabuke koje ste kupili prošle nedelje mogu imati naboranu koru, jer gube vodu dok stoje, ali one se i dalje mogu jesti. Ako vam ne prijaju da ih jedete sveže, možete ih izdinstati, ispeći ili izrendati i napraviti pitu ili neki drugi slatkiš.
Kora citrusa, poput limuna ili pomorandži, postaje postepeno tvrda i suva. Međutim, koru (samo neprskanog, odnosno organski gajenog voća) i dalje možete koristiti u pecivima i marmeladi, a od mesa plodova napraviti napitke, prelive i marinade.
Ako primetite buđ na većim, čvrstim plodovima, generalno je bezbedno da sklonite problematičan deo i ostatak upotrebite. Samo se pobrinite da odsečete i nekoliko santimetara zdravog dela ploda kako biste pojeli samo deo koji je potpuno bezbedan.
Ukoliko pronađete plesan na mekom ili malom voću, kao što je bobičasto voće, najbolje je da ga bacite.
Povrće
Mlitavo ili smežurano povrće je izgubilo deo svoje tečnosti, ali nije nužno pokvareno. Možete ga peći, pasirati ili izblendati, dodajući ga u sve, od supa do jela sa mesom i smutija.
Takođe možete potopiti u ledenu vodu zeleno lisnato povrće poput spanaća i kelja da biste ga „vratili u život“. To podrazumeva odvajanje listova i natapanje u hladnoj vodi najmanje 30 minuta da bi vratilo izgubljenu vlagu.
Kod čvrstog povrća poput krompira, šargarepe i bundeve, sva oštećena ili nagnječena područja najčešće se mogu odrezati. Međutim, kod krompira pazite na pojavu zelene boje ili klijanje, jer oni sadrže prirodne toksine koji su štetni ako se jedu u velikim količinama.
Možda ćete primetiti pahuljastu belu dlačicu koja se razvija na pečurkama. To obično nije buđ već micelijum, koji je deo korenovog sistema pečuraka.
Buđ može da se pojavi na pečurkama, ali se često pojavljuje u izolovanim, jarko obojenim klasterima koji izgledaju plavo, zeleno, sivo ili žuto.
Žitarice
Najbolje je baciti svaki buđav hleb. To je zato što se buđ lakše širi u poroznoj hrani, kao što su hlebovi i kolači.
Ali bajat hleb koji nije pobuđao možete uptrebiti tako što ćete ga prepeći u dvopek ili pretvoriti u krutone ili prezle. Čuvanje hleba na suvom mestu, kao što je kutija za hleb, krpena ili papirna kesa sprečiće da se buđ pojavi tako brzo.
Ostatke kuvanog pirinča ili testenine možete koristiti u prženim jelima ili pečenim jelima sa testeninom u roku od nekoliko dana. Ali ih obavezno brzo stavite u frižider i pre upotrebe termički obradite, odnosno kuvajte dok ne provri ili pecite najmanje na 60 stepeni Celzijusa.
Ali, uvek bacite sve ostatke jela koja su stajala na sobnoj temperaturi dva sata ili duže, jer su se u njima već mogle namnožiti bakterije koje ne možete jednostavno ukloniti ponovnim zagrevanjem.
Mlečni proizvodi
Često konzumiramo mleko i jogurt direktno iz frižidera, bez kuvanja ili ponovnog zagrevanja kako bismo ubili bakterije.
Zato je najbezbednije baciti mlečne proizvode kojima je istekao rok upotrebe. A da biste sprečili prerano kvarenje, koristite samo čist pribor za serviranje mlečnih proizvoda i ostatak odmah vratite u frižider.
Ako ste ljubitelj mekih sireva, ali primetite buđ, bacite ceo blok ili kotur zato što koren buđi može prodreti duboko u sir.
Tvrdi sirevi poput parmezana nisu toliko podložni kvarenju, pa često možete odseći sve buđave delove, takođe vodeći računa da obavezno zarežete i zdravi deo okolo.
Pravilno skladištenje – na primer, uvijanje u papir za pečenje i stavljanje u posudu koja se dobro zatvara – može pomoći da sir duže traje.
Postoji mnogo načina da se spase hrana koja je probila svoj rok trajanja, ali se još nije pokvarila. Prateći ova jednostavna pravila o bezbednosti namirnica možete smanjiti količinu bačene hrane i uštedeti novac.
(RTS)