„U Nemačkoj sam učestvovao u programu koji se zvao ‘Nemačka: moramo da razgovaramo’. Organizovao ga je jedan od najvećih nemačkih nedeljnika, Cajt, 2019. godine. Tada su pokušali da okupe ljude koji imaju potpuno različite političke stavove, jer sve više živimo u svojim mehurima i sve ređe razgovaramo sa onima koji misle drugačije“, objašnjava Devčić.
Kako navodi, upravo nedostatak prostora za civilizovan razgovor podstakao ga je da sličan koncept pokuša da primeni i u Srbiji.
Podele nisu samo srpski problem
Prateći politička i društvena dešavanja u Srbiji, Fondacija je, kaže Devčić, prepoznala duboke podele koje postoje u društvu. Ipak, ističe da ta pojava nije specifična samo za Srbiju.
„To nije slučaj samo u srpskom društvu. Svuda gde postoji sloboda, a to je slučaj u zapadnim demokratijama, primetan je trend da je sve manje dijaloga, a sve više podela“, kaže Devčić.
Tokom prošle godine razmišljali su na koji način mogu da doprinesu prevazilaženju takvih podela i jačanju kulture razgovora.
„Želeli smo da promovišemo kompromis, slušanje i uvažavanje druge strane kao osnovu društvenog razgovora. Posebno smo smatrali da mladi treba da budu naša ciljna grupa i tako je nastao projekat ‘Dođi da se ne složimo’“, ističe Devčić.
Kako izgleda susret ljudi suprotnih stavova
Projekat funkcioniše tako što se zainteresovani prijavljuju preko platforme zadijalog.rs. Prijava traje svega minut i podrazumeva odgovaranje na desetak do 15 pitanja.
Na osnovu odgovora učesnici se svrstavaju u određene grupe, nakon čega dobijaju priliku da razgovaraju sa osobom koja ima značajno drugačije stavove o važnim društvenim pitanjima.
„Imamo već veliki broj prijava, što nas ohrabruje. Na osnovu upitnika možemo da procenimo kakve su nečije pozicije i da povežemo ljude koji misle potpuno različito“, objašnjava Devčić.
Prvi susreti biće organizovani 10. juna u Beogradu, u, kako kaže, zaštićenom prostoru u kojem učesnici neće biti izloženi javnosti.
„Niko ne treba da brine da će biti javno izložen. Zamisao je da to bude jedna opuštena razgovor uz kafu mladih ljudi o temama koje su njima važne. Ako bude potrebno, tu će biti i psiholozi koji mogu da pomognu“, navodi Devčić.
Slušanje kao preduslov dijaloga
Prema njegovim rečima, najvažniji cilj projekta nije da se učesnici slože, već da nauče da saslušaju jedni druge.
„Vi i ja ne moramo da se složimo oko nečega. Ali ja želim da vas uvažim, da vas saslušam i onda iznesem svoj argument i svoje uverenje. To je suština“, naglašava Devčić.
Razgovori neće biti potpuno slobodni, već će se odvijati uz pomoć unapred pripremljenih pitanja koja treba da pomognu učesnicima da ostanu usmereni na temu i argumentovanu razmenu mišljenja.
Iako ne očekuje ozbiljnije sukobe, ističe da je podrška stručnjaka obezbeđena upravo kako bi razgovor ostao konstruktivan.
„Mislim da ova inicijativa može da pokaže da neko treba da se bavi demokratskim razgovorom u društvu. To je skroman projekat, ali važan korak“, dodaje Devčić.
Zajednička budućnost bez obzira na političke stavove
Učesnici projekta su, pre svega, mladi koji su spremni da čuju drugu stranu.
„Svi koji su otvoreni da čuju drugačije mišljenje su dobrodošli. Mladi ljudi treba da imaju dobru nameru prema društvu u kojem žive, jer im je potrebna zajednička perspektiva“, napominje Devčić.
Podseća da će, bez obzira na političke razlike i aktuelna dešavanja, svi nastaviti da žive u istom društvu.
„Sutra ćete biti zajedno u autobusu, u pekari ili na fakultetu. Zato je važno da postoji osnovna kultura razgovora i demokratske debate“, ističe gost Jutarnjeg programa.
Kao jedan od mogućih primera navodi razgovor između mladih koji imaju suprotne stavove o protestima.
„Neko ko snažno podržava proteste i neko ko misli da su oni loša ideja mogli bi da sednu za isti sto i da saslušaju jedno drugo. To je već uspeh.“
Društvene mreže nisu zamena za razgovor licem u lice
Govoreći o ulozi društvenih mreža, Devčić ističe da one imaju i dobre i loše strane.
S jedne strane, pomogle su da se projekat brzo promoviše i privuče veliki broj zainteresovanih. Sa druge strane, postale su prostor političkih sukoba u kojem često nema stvarnog dijaloga.
„Na društvenim mrežama najčešće vidimo prepucavanje i nasilje u komunikaciji. Mnogo je teže da nekoga lično uvredite kada ga gledate u oči nego kada mu pišete preko Instagrama ili Iksa“, smatra Devčić.
Upravo zato veruje da lični susret može da ponudi ono što nedostaje onlajn komunikaciji – priliku da se sagovornik zaista čuje i razume.
„Ako niko ne pokuša, nikada nećemo znati da li nešto može da uspe. Verujem da ljudi mogu da prenesu svoja iskustva i podstaknu druge da pokušaju da saslušaju drugu stranu“, ističe Devčić.
Projekat je namenjen mladima od 18 do 26 godina koji žive u Beogradu ili će se tog dana naći u prestonici. Prijave su otvorene do sutra uveče, a prvi razgovori biće organizovani 10. juna.
„Nije takmičenje, ali za učesnike će ovo biti neka vrsta nagrade. Najvažnije je, ipak, da neko posle razgovora kaže: ‘Stvarno dugo nisam pričao sa nekim ko misli drugačije od mene.’ Ako to postignemo, onda smo uspeli“, zaključuje Jakov Devčić na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.
(RTS)