Poreklo moginga (mogging) je u manosferi na engleskom govornom području, gde je sve počelo upotrebom glagola izvedenog iz akronima AMOG (alpha male of the group, to jest vođa grupe, dominantan pojedinac). Tako je pre 15-ak godina na mačo forumima „mog“ počelo da se koristi sa značenjem nadmašiti nekoga u smislu seksualne poželjnosti.
Izraz moging, ističe Gardijan, potom su usvojili influenseri koji se bave izgledom, poput Brejdena Pitersa, poznatog na mrežama kao Clavicular, koji podstiču muškarce da pokušaju da promene svoj izgled, ponekad i na ekstremne načine, kako bi povećali svoju „seksualnu tržišnu vrednost“.
Govoreći o „frejm mogingu“ druge osobe na fotografiji ili u snimku, objašnjavali su varijaciju moginga koja se posebno odnosi na to da mladić treba da bude mišićaviji.
Čak i sada, uz mnogo širu upotrebu termina između ostalog i na ironičan način, on se i dalje obično dovodi u vezu sa izgledom. Na primer, ukoliko neko bolje izgleda od vas na fotografiji, mlađi će često reći da vas ta druga osoba „moguje“ na fotografiji.
Međutim, sve češće moging može značiti nadmašivanje drugih u praktično svemu. Osvajačica zlatne medalje na Olimpijskim igrama, klizačica Alisa Liu rekla je u intervjuu prošle godine da je njena glavna takmičarska strategija bila „da se mogira“, a izraz se može koristiti i kada nekoga prestignete dok hodate ulicom.
Toni Torn, direktor odseka za žargon i nove jezike na Kraljevskom koledžu u Londonu, kaže da je mnogo novih žargonskih termina „nedavno došlo iz iste vrste internet kulture koja ima veze sa muškarcima“, pozivajući se na reči simp (neko ko je preterano pažljiv), soy boy (pogrdni izraz za muškarca koji nema stereotipno muške karakteristike) i sigma (neko kul i uspešan).
Torn smatra da je značajno što je moging posebno postao moderan u ovom trenutku: „Ono što implicira – hiperkompetitivna, hiperindividualistička, agresivna sebičnost postala je tzv. mejnstrim ponašanje“.
Zbog toga je Vil Adolfi, psihoterapeut koji je i sam nekada bio vatreni sledbenik influensera iz manosfere, zabrinut zbog ove reči.
„Mogu da vidim kako je to neka vrsta praktične, čak i zabavne reči, ali ideja moginga pojačava osećaj da postoje određeni ljudi koji će dominirati drugima na osnovu svog fizičkog izgleda i statusa“, objašnjava Adolfi.
Dr Emili Semer, psihijatar britanske Nacionalne zdravstvene službe (NHS) za decu i adolescente, takođe brine zbog „konstantnog osećaja konkurencije“ koji koncepti poput moginga podstiču i popularizuju, posebno kod tinejdžera, koji razvijaju svoje društveno-emocionalne veštine i obično „imaju želju da se uklope i dobiju odobrenje vršnjaka“.
Osim svega ostalog, dodaje dr Semer, želja da nekoga mogiraš je pomalo podla.
„Mislim da ljudi imaju pravo da budu zabrinuti zbog porasta upotrebe žargona koji potiče iz toksične supkulture“, kaže Torn i napominje da se neke od njegovih kolega lingvista osećaju neprijatno da ga istražuju.
Ipak, kako ističe, moging se udaljio od mesta svog porekla, i mnogi ljudi koji ga sada koriste „skloni su da ga razumeju i smeju mu se, i sami ga koriste, ali ironično“.
Mnoštvo sadržaja o mogingu na društvenim mrežama sada iskazuje nepoštovanje prema ovom izrazu. Pretvaranje onoga što je počelo kao agresivan koncept u nešto veoma glupo ismeva apsurdnost manosfere, potkopava njegov autoritet, navodi Gardijan.
(RTS)