Razgovor je delimično pokrenut tragičnim slučajem u Austriji početkom ove godine, u kojem je penjač osuđen za ubistvo iz nehata i izrečena mu je uslovna kazna nakon što je ostavio svoju devojku samu na planini Grosglokner, najvišoj u zemlji, tvrdeći da je otišao da potraži pomoć. Devojka je preminula usled smrzavanja.
Tužioci su optužili muškarca Tomasa P. da nije odgovarao na pozive spasilačkih službi uprkos tome što je imao telefonski signal i da nije blagovremeno poslao poziv za pomoć. Tokom suđenja, bivša devojka je svedočila da ju je on ostavio na istoj planini 2023. godine jer ju je smatrao previše sporom, objavio je nemački list Bild. Bio je sklon da bude „mrzovoljan“ ako bi se ona mučila tokom planinarenja, rekla je na sudu tokom svedočenja.
Ko i zašto napušta blisku osobu u potencijalno opasnom okruženju
Tokom suđenja, žene su počele da dele lične priče na mreži. „Ideš sa njim na planinarenje, ali on te ostavlja samu i shvatiš da mu se nikada nisi sviđala“, napisala je jedna žena u snimku na Tik-toku koji je prikazuje samu na izolovanoj planinskoj stazi i koji je prikupio skoro pet miliona pregleda.
U objavi na platformi Iks (nekadašnji Tviter), druga žena je podelila video-snimak u kojem sama šeta divljinom a u pratećem tekstu piše: „Ovo je video-snimak u kojem planinarim po škotskom planinskom području pokušavajući da izvučem maksimum iz svog putovanja, dok je momak sa kojim sam bila u nekoj vrsti slobodne veze bio kilometrima ispred mene.“ Snimak ima 1,9 miliona pregleda.
Skovan u kratkoj priči škotsko-kanadskog pisca Roberta Bara iz 1893. godine o mužu koji planira da ubije svoju ženu u švajcarskim Alpima, „alpski razvod“ nije pravno niti zvanično priznat termin.
Međutim, bihevioralni psiholog i terapeut za veze Džo Hemings rekla je za Si-En-En da je dinamika veze koja stoji iza njega prepoznatljiva. Prema rečima Hemingsove, počinioci su obično oni koji imaju problem sa vezivanjem (ne žele da kažu da su u vezi, izbegavaju brak), oni koji se emocionalno i fizički distanciraju od drugih kada su pod stresom, umesto da se pozabave uzrokom.
„Najčešće nisu empatični i ne iskazuju saosećanje, a sukobe izbegavaju – radije će se skloniti. Često viđam ovu vrstu ponašanja na savetovanju – partner, najčešće muškarac sa partnerkom, koji se povlači pred ispitivanjem, ili čak može napustiti prostriju ili potpuno odustati od savetovanja“, opisuje Hemingsova
Iako „alpski razvod“ možda nije uobičajeno iskustvo, Hemingsova veruje da će osnovni koncept biti poznat mnogim ženama: „Ne zbog planinskog okruženja, već zato što je emocionalno povlačenje ili čak napuštanje unutar veze relativno uobičajeno“.
Međutim, planinsko okruženje dodaje još jednu dimenziju ovom obrascu ponašanja, čineći ga potencijalno opasnim. Takve aktivnosti na otvorenom stvaraju trenutnu hijerarhiju: ko vodi, ko se kreće i ko postavlja tempo.
„Hodanje ispred svih i odbijanje prilagođavanja drugima može biti suptilan način potvrđivanja autoriteta ili kontrole“, naglašava Džo Hemings.
„Trebala mi je pomoć, a on me poslao samu nazad i dao mi smeće da ponesem“
Iako najčešće opisuje romantične partnere, termin „alpski razvod“ može se primeniti u situacijama u kojima žene ostaju bez podrške ili zaštite druge muške figure za koje su mislile da mogu da im veruju, kao što su očevi, braća, drugi članovi porodice i prijatelji.
Strastvena planinarka Lori Singer iz Kalifornije kaže da je postupak dugogorišnjeg prijatelja doživela kao izdaju kada se razbolela tokom višenedeljnog planinarenja jer je ostavio u situaciji u kojoj je strahovala za svoj život.
Lori je 2016. godine, u 56. godini, krenula na stazu Džona Mjura koja prolazi kroz planinski lanac Sijera Nevada u Kalifrniji, zajedno sa bliskim prijateljem i planinarom. Staza se pruža duž 357 kilometara i prosečnom planinaru treba dve do tri nedelje da je savlada.
Prema rečima Lori Singer, on je ranije išao stazom Džona Mjura i imao je više iskustva od nje, posebno na većim nadmorskim visinama, i „nagovorio ju je da zajedno podele to iskustvo“. Par se složio da pešači 32 kilometra dnevno, a njen prijatelj je rekao da će se pobrinuti za hranu koja je potrebna za njih dvoje.
Samo nekoliko dana nakon početka ekspedicije, Singerova, koja je sebe opisala kao „ultra-atletičarku“, počela je da se oseća loše, što je tek kasnije shvatila da je visinska bolest. Uprkos tome, njen prijatelj nije usporio tempo.
„Stalno je išao ispred mene i nisam mogla da ga pratim zbog visinske bolesti koju sam imala“, rekla je Lori za Si-En-En.
„Na primer, jedne noći smo hodali do dugo u noć. Bio je toliko ispred mene da sam se toliko plašila. Dozivala sam ga. Nisam ništa čula.“
Nakon oko sat vremena razdvojenosti, Singerova je konačno sustigla svog kolegu planinara, koji joj je rekao da ju je testirao da vidi da li će uspeti da sama savlada etapu.
Njih dvoje su nastavili da hodaju narednih dana, a Lori je shvatila da nije imao dovoljno hrane za oboje. Otkrio joj je da mu je cilj da smrša tokom planinarenja, ali da nju nije obavestio o tome pre nego što su krenuli. „Do tada sam već morala da koristim zihernadlu da bih mogla da nosim šorts.“
Upinjući se da savlada još više od 240 kilometara staze, Singerova se jednog jutra probudila svesna da nešto ozbiljno nije u redu sa njom i da jedva može da hoda.
Njen prijatelj, kako Lori ističe, predložio je da se razdvoje i da se ona vrati na početnu tačku stazom i potraži pomoć, a da on nastavi do kraja planirane rute. Rekla je da ju je poslao samo sa energetskom čokoladicom i čak je prebacio svoje smeće u njenu torbu da bi sebi olakšao teret. „Nisam znala koliko treba da pređem, ali sam znala da mi je potrebna pomoć“, kaže Lori.
Krećući se sama kamenitom stazom, Singerova se mučila da održi ravnotežu. Još nije bila svesna stoga, ali zbog visinske bolesti imala je otok na mozgu, kao i inficirane popucale plikove na stopalima. Našla se u situaciji opasnoj po život i misao koja je obuzimala je bila da ne želi da umre sama u divljini: „Bila sam toliko gladna. Razmišljala sam samo o tome kako želim ponovo da vidim svoju porodicu“.
Posle otprilike 13 kilometara, naišla je na druge planinare na inače praznoj ruti, koji su odmah videli da je u lošem stanju, ponudili joj hranu i dali joj uputstva kako da nastavi dalje. Na kraju je uspela da se vrati autostopom na sigurno, ali njen proces oporavka je trajao nedeljama.
Osvrćući se na to mučno putovanje, Lori je rekla: „Nisam shvatala koliko je trebalo da budem uključena u procesa planiranja, ali onda je on preuzeo ulogu svojevrsnog mentora, šerpasa na neki način, a nije to bio. Samo bi ostavio ljude. Ko to radi?“
Što se tiče mogućeg motiva, „alpski razvod“ može varirati od unapred smišljenog čina zlobe do impulsivne, trenutne odluke.
Kada je žrtva namerno namamljena u potencijalno opasno okruženje, a zatim napuštena, počinilac može patiti od poremećaja ličnosti, objašnjava bihevioralni psiholog Džo Hemings. Prema njenoj oceni, u većini slučajeva napuštanje je spontano, izazvano nestrpljenjem i nedostatkom kontrole i empatije.
Nakon traumatičnog iskustva, savet Lori Singer je jasan: „Bez obzira na to koliko mislite da poznajete osobu (sa kojom planinarite), uvek treba da budete samostalni“.
„Verovala sam (svom prijatelju)… Mislila sam da ga poznajem, a očigledno nisam“, zaključila je Lori.
(RTS)