Kako pokazuju novija istraživanja, ključ nije u tome da eliminišemo stres, već da ga pravilno „doziramo“.„Cilj nije da uklonimo stres, već da ga optimizujemo“, navode stručnjaci sa Masarikovog univerziteta u Češkoj.
„Dobar“ stres: mehanizam koji može da radi korisno
Naučnici ovaj fenomen nazivaju hormeza – proces u kojem kratkotrajan, umeren stres aktivira prirodne mehanizme odbrane u organizmu.
To znači da telo, kada je izloženo kontrolisanim izazovima, ne samo da se brani, već postaje jače, povećava otpornost na bolesti,poboljšava kognitivne funkcije, podstiče regeneraciju ćelija i povećava adaptabilnost organizma.
„Određeni stresori – u pravoj meri – aktiviraju mehanizme koji štite i obnavljaju telo“, navodi se u istraživačkom radu čeških psihologa o uticaju stresa na zdravlje.
Vrste stresa koje su nam potrebne
Istraživanja izdvajaju nekoliko ključnih „zdravih“ stresora koji su nekada bili prirodni deo života: Fizički napor (vežbanje), izlaganje hladnoći i toploti, povremeno ograničenje u ishrani (post/intermitentni post), ishrana prvenstveno biljkama, odnosno proizvodima bez mesa, ali i mentalni i emocionalni izazovi.
Ovi faktori deluju kao „okidači“ koji pokreću unutrašnje sisteme popravke i adaptacije.
Ipak, kako dodaju istraživači, mogući problem se krije u savremenom društvu, gde je manje ovakvih izazova. Paradoksalno, savremeni život je uklonio mnoge od ovih prirodnih stresora.
Zato valja uzeti u obzir faktore kao šti su: stalna dostupnost hrane, klimatizovani prostori, manjak fizičke aktivnosti, smanjena izloženost prirodnim uslovima.
Posledica je da telo gubi stimuluse koji su mu neophodni za pravilno funkcionisanje. „Nedostatak dobrog stresa postaje ozbiljan rizik po zdravlje“, stoji u istraživanju.
Tanka linija: kada stres postaje štetan
Ključna razlika između korisnog i štetnog stresa leži u intenzitetu i trajanju.
Dobar stres je kratkotrajan, umeren i završava se uspešnim oporavkom. S druge strane, loš stres je hroničan, nekontrolisan i bez perioda oporavka.
„Hormeza podrazumeva blag do umeren stres kratkog trajanja. Preterivanje – bilo u treningu, postu ili izloženosti hladnoći – može imati suprotan efekat“, upozoravaju psiholozi.
Kako stres utiče na mozak i telo
Istraživanja pokazuju da umeren stres može poboljšati pamćenje i učenje, podstaći rast novih moždanih ćelija, povećati koncentraciju i energiju, aktivirati imuni sistem. Takođe, način na koji doživljavamo stres igra važnu ulogu. Stres može poboljšati fokus i energiju.
Naučnici ističu da nije važan samo sam stres, već i naš odnos prema njemu. Ljudi koji stres vide kao izazov, a ne kao pretnju, često imaju bolje zdravstvene ishode.
Ovaj „mentalni okvir“ može uticati na: hormonski odgovor, nivo anksioznosti pa tako i dugoročno zdravlje.
Praktični saveti: kako uvesti „dobar“ stres
Istraživanja ukazuju da male, postepene promene mogu imati veliki efekat, a to su kratki intenzivni treninzi, završetak tuširanja hladnom vodom, ograničeno vreme za obroke, više raznovrsne biljne ishrane, izlazak iz zone komfora kroz mentalne izazove
Zaključak je da je neophodno balansirati stresom, a ne truditi se da ga izbegavamo po svaku cenu, navode stručnjaci.
Savremena nauka sve više potvrđuje da je stres neizbežan – ali i neophodan. Pravilno dozirani izazovi omogućavaju telu da se prilagodi, ojača i održi ravnotežu u uslovima modernog života jer, kako zaključuju psiholozi u istraživanju: „Bez dovoljno stresa – postajemo slabiji“.
(RTS)