Bračni terapeut Nikolas Persel poredi odnose među partnerima sa biljkama – i jednima i drugima potrebni su briga i pažnja da bi opstali. Ipak, dok zanemarena biljka relativno brzo propada, brak bez pažnje može da traje godinama, pa i decenijama.
Iako Turska još uvek zvanično nije potvrdila prisustvo parazita putem referentne nacionalne laboratorije, snimci stručnjaka sa terena ukazuju na to da je ova grinja dospela u taj deo Evrope, što je podiglo mere predostrožnosti i u Srbiji i u regionu.
Od rodnog Vojnića na Kordunu, preko Smedereva, do Čikaga – životni put Suzane Tesle obeležile su velike promene. U Ameriku je stigla kao osmogodišnja devojčica, a prilagođavanje novoj sredini, jeziku i obrazovnom sistemu, kaže, bilo je pre svega – borba.
Specijalista socijalne medicine u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograda, doktor Marija Marković, u emisiji Prvog programa Radio Beograda U ritmu dana, ističe da su nepravilno držanje i deformiteti kičme, stopala i grudnog koša veoma česti kod dece školskog uzrasta.
Jeftina odeća, neprestane akcije i mogućnost da se gotovo sve naruči preko interneta učinili su kupovinu jednostavnijom, ali su istovremeno podstakli prekomernu potrošnju. Kao alternativa brzoj modi sve češće se pominju sekend-hend garderoba, reciklaža i redizajniranje starih odevnih predmeta.
„Voleo bih da ljudi shvate da kuvanje napolju nije samo roštilj – ono može da bude čitav mali ritual, od pripreme i loženja vatre, preko razgovora i druženja, pa sve do trenutka kada svi sednu za sto i probaju ono što su zajedno spremili“, zaključio je sagovornik RTS-a.
Ne postoji jedan strogo određen uzrast u kojem dete treba uključiti u kućne poslove. To zavisi od njegovog razvoja i sposobnosti da razume šta se od njega očekuje. Ipak, okvirno, period od treće ili četvrte godine može da bude dobar trenutak za početak, naglašava psihoterapeutkinja Jovana Stojković, gošća Jutarnjeg programa.
Nil Hejg upoznao je u Dubaiju Zlatiborku sa kojom se vančao pre četiri godine. Biznis koji je razvio u Škotskoj nastavio je da obavlja u prostorijama Inovacionog biznis centra Zlatibor.
Gostujući u Beogradskoj hronici, Viktor je ispričao da je na Severnom polu, uprkos letu, temperatura bila oko minus pet stepeni. Učesnici su zato morali da budu dobro opremljeni – dobili su jakne, prsluke i majice, a nosili su zimske čizme, tople čarape i više slojeva odeće.
Na samom vrhu Kosančićevog venca na uglu sa Pariskom ulicom danas se mogu videti napušteni drveni objekti.