Tačno u ponoć, srpski kadril oživeo je tradiciju dugu gotovo 180 godina. Tada je knez Miloš Obrenović, inspirisan bečkim balovima, od Johana Štrausa Mlađeg poručio kompoziciju za Slavenski bal.
Okupljanje Srba koji žive i rade u Austriji posle stogodišnje pauze nastavilo se 1998. godine pod novim imenom u čast prvog srpskog arhiepiskopa.
„Svetosavski bal je najvažniji događaj srpske dijaspore, i drago nam je da i danas smo pozdravili 2.000 ljudi, jer je to broj je upravo koji je bal imao sredinom 19. veka kada ga je organizovao knez Miloš Obrenović“, rekao je Milan Vidović, predsednik organizacije „Srpski centar“.
Bal je okupio goste iz sveta kulture, privrede, politike. Među najvažnijima – austrijski kancelar koji je došao prvi u istoriji manifestacije.
U Beču se tokom godine održava više od 450 balova, među njima je i Svetosavski. Drugu godinu zaredom smestio se u Hofburg – rezidenciju Habzburškog carstva. A pravilo je da se u dvorskom kompleksu koji se gradio od 13. do 20. veka održavaju samo najvažniji balovi.
Svetosavski bal u Hofburgu zasluga je istrajnosti organizatora, ali i brojnosti srpske dijaspore u Austriji od oko 300.000 ljudi.
„Ovo je važno za Srbe iz Beča, ali i za sve nas jer ovde predstavljamo srpsku kulturu Austrijancima i sebi i svima pokazujemo ono najlepše što Srbija kreira. To je način da pokažemo jedinstvo i slogu. Ovo događaji su i neka vrsta meke moći, javne diplomatije“, kaže Arno Gujon, direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu.
Važan segment bala je i humanitarni. Donaciju od 20.000 evra za kupovinu vozila štićenicima dobio je „Daun sindrom centar“ iz Banjaluke.
„Njihov problem je neobraćanje u skladu sa životnom dobi. Njima se spočitavaju da su deca. Večeras se desila najveća antistigmatska manifestacija, ovo je jedna živa inkslizija, gde su osobe sa Daunovim sindromom imale mogućnost da se predstave, da plešu, da se pokažu kakvi jesu… Večeras je stigma bačena na kolena“, izjavio je Zoran Jelić, direktor „Daun Sindrom centra“ iz Banjaluke.
Plesalo se uz valcer, modernu muziku, tradicionalne srpske igre, ali i zvuke prve srpske opere. Uz njene taktove plesale su mlade balerine iz Beograda.
(RTS)