Pred glasanje u Savetu bezbednosti, palestinski zahtev ima podršku 13 od 15 članica ovog tela, što praktično znači da Amerikanci imaju svega nekoliko časova da ubede ostale diplomate da odbace ovu inicijativu.
Prema računici pred samo glasanje, inicijativu za prijem Palestine u UN, izjasnili su se Alžir, Kina, Gvajana, Mozambik, Rusija, Slovenija, Sijera Leone i Malta, dok je se očekuje da Francuska, Japan i Koreja budu uzdržani. Velika Britanija, najverovatnije, neće glasati, dok su Ekvador i SAD protiv.
Glasanje o palestinskom pitanje, na zahtev Alžira, prvobitno je bilo planirano za petak, ali je raspored Saveta bezbednost u poslednji čas izmenjen, pa će se 15 država članica ovog tela večeras izjasniti o ovom pitanju.
Američki „Intersept“ tvrdi, pozivajući se na tajne depeše, da su diplomate iz SAD zatražile od Ekvadora da ubedi Maltu i Francusku da glasaju protiv prijema Palestine u UN, ili će Vašington „biti prinuđen“ da iskoristi pravo veta.
Za uspeh palestinske inicijative potrebna je podrška devet članica Saveta bezbednosti, ali i da ni jedna od pet stalnih članica ne uloži veto.
„Ne mislimo da će nas rezolucija Saveta bezbednosti dovesti u poziciju u kojoj ćemo moći da kažemo da je projekat dvodržavnog rešenja napredovao“, rekla je ambasadorka SAD pri UN, Linda Tomas Grinfild.
Američki otpor prijemu Palestine u punopravno članstvo UN, deklarativnom, u suprotnosti je sa javno proklamovanom politikom administracije Džozefa Bajdena, prema kojoj Vašington podržava palestinsku državnost u okviru „sveobuhvatnom mirovnog rešenja kojim bi bio okončan palestinsko-izraelski konflikt“.
„Stav SAD je da se najbrži put političkog rešenja za palestinski narod treba tražiti u kontekstu sporazuma o normalizaciji odnosa Izraela sa susednim državama“, navodi se u depeši koju je objavio „Intersept“.
„Zbog toga apelujemo na vas da ne podržite bilo kakvu rezoluciju Saveta bezbednosti u kojoj bi se pominjalo članstvo Palestine u UN“, navode američke diplomate.
Ovakav potez Vašingtona tumači se strahom od rasta tenzija, političkih problema, ali i mogućnosti da američki Kongres smanji finansijsku podršku Ujedinjenim nacijama.
Amerikanci su, 13. aprila, pisali i šefici ekvadorske diplomatije, Gabrijeli Somerfeld, podsećajući je na raniji dogovor da Palestincima ne treba priznati državnost, uz molbu da u UN pokuša da ubedi Japan, Koreju i Maltu da postupe na isti način.
U kontekstu ubeđuvanja, pominje se i Francuska.
Somerfeld se, navodno, složila sa američkim predlogom, jer Ekvador „ne želi da bude usamljen u odbijanju palestinske rezolucije“, posebno u vreme u kojem je većina članica Ujedinjenih nacija žestoko kritikovala ekvadorske vlasti zbog upada u meksičku ambasadu u Kitu.
Meksiko je, od Međunarodnog suda pravde, zatražio da predloži iskljuičivanje Ekvadora iz UN, jer je policija ove države početkom aprila upala u meksičku ambasadu i uhapsila bovšeg predsednika Hosea Glasa.
Palestina od 2012. godine ima status posmatrača u Ujedinjenim nacijama.
(RTS)