Dolinom okićenom cvetovima jorgovana Uroš Nemanjić dočekao je fransusku princezu Jelenu Anžujsku. Predanje o velikoj ljubavi i dalje čuvaju u Dolini jorgovana i zato ga, kaže Radobljub Blagojević, gotovo svako domaćinstvo gaji.
“Podseća na radost, na veselje, na sreću. Ljudi su ga i tako i gajili i dan danas postoji ta tradicija samim tim što je dolina jorgovana. Dugovečno, otporno, evo imamo prilike da vidimo, kuće se urušavaju, dok jorgovan živi i dalje”, ističe Radoljub Blagojević, iz Polumira kod Kraljeva.
Ove godine, zbog hladnijeg vremena, jorgovan u svojoj dolini Vaskrs neće dočekati u punom cvatu. A upravo to predviđa još jedno predanje. Ono kaže da je, nakon Hristovog raspeća, Bogorodica skrhana bolom zaspala pod drvetom sa kog je otpalo lišće da je ogreje. Kada se probudila, blagoslovila je drvo koje nikada nije cvetalo.
“Da to drvo počne da rađa najmirisnije i najlepše cvetove na svetu. Tako da Jorgovan je i vaskršnja biljka, a i biljka koja u proleće zaista kod čoveka budi neke lepe emocije. To obnavljanje, odnosno vaskrsenje”, objašnjava dr Dragoljub Danilović, istoričar.
Nastanak jorgovana opisuje se i u starogrčkom mitu, a predanja o njemu prenose se širom Evrope. Uz boju cveta ide i simbolika – na primer beli označava nevinsot, ljubičasti prvu i pravu ljubav. Ako je suditi po rečima pordavaca na kraljevačkoj pijaci, i dalje je među najpoželjnijim ukrasnim biljakama.
“Dosta mladi ljudi uzimaju. Jorgovan je natraženiji za sad. Traži se i ovo drugo cveće, ali jorgovan se traži baš dosta. Najviše ovaj rozi”, navodi Dragan Đonović, prodavac.
Jorgovan se koristi i kao lekovito bilje za ublažavanje reumatskih bolesti, bronhitisa, zubobolje i opekotina.
(RTS)