Marija Jovanović iz Đurevca kod Blaca pre pet godina je u stablu hrasta pronašla svoje prvo pčelinje društvo. Sada već iskusno neguje svoje pčelinjake u sredinama sa povoljnim uslovima, od nadmorske visine preko hiljadu metara do okruženja sa organskom voćarskom proizvodnjom.
„Sada imam nekih tridesetpet društava, od tih trideset pet – dvadeset su mi na Radan planini pošto pčelarim na dve relacije. Gore ih selim kad ovde nema ispaše, jer gore su bolji uslovi za pčelarenje“, navodi Marija Jovanović, iz Đurevca.
Ljubav prema pčelama je glavni razlog što Mariji ništa nije teško, kako kaže, čak ni selidba košnica koja često uzvrati dobrim prinosom meda.
“Prošle godine bila sam veoma zadovoljna bagremovim medom, imala sam oko nekih devetsto kilograma na tom pčelinjem društvu. Ova godina kasni, već smo trebali da skidamo nastavke ali tek smo ih stavili”, dodaje Marija.
“Ove godine smo imali da kažem, tu jednu nestabilnu voćnu pašu sa velikim oscilacijama visokih i niskih temperatura, ali pčele su dočekale bagrem. Bagrem miriše, može da se oseti u vazduhu i što je najvažnije ima unosa taze nektara u košnicama”, kaže Nemanja Sekulić, predsednik Udruženja pčelara Blace.
U pčelarenju puno znači pomoć iskusnijih kolega iz Udruženja pčelara Blace sa ciljem da joj prihodi u ovom poslu što manje zavise od vremenskih uslova.
„Planovi su da malo više radim na rojevima pošto su godine – neka dobra, neka loša, onda ne možemo da se oslonimo samo na med. Planovi su mi da počnem da pravim rojeve i matice da gajim, da prodajem to“, ističe Marija Jovanović, iz Đurevca.
“Ideja je da se zaokruži kompletna proizvodnja, znači do gotovih proizvoda. Imamo dosta potencijala ovde naročito zato što smo mi voćarska opština”, zaključuje Nemanja Sekulić, predsednik Udruženja pčelara Blace.
Blački pčelari godinama nemaju uginuća pčela izazvanih hemijskim sredstvima jer se ovde sve više okreće organskoj proizvodnji voća.
(RTS)