Kada bi se desila neobjašnjiva smrt u Banatu u godinama oko Prvog svetskog rata svi bi pominjali ime Ane Draksin Dee iz Vladimirovca, poznatije kao baba Anujka. Ona je u to vreme lakovernima, ali i zlonamernima prodavala rastvor za lečenje teških bolesti, a to je ustvari bio otrov.
„Znala je koliko treba da napravi procentualni rastvor mišomora i zato je bilo njeno pitanje, koliko je težak taj problem? Jer se uvek otrov određuje prema telesnoj težini“, objašnjava Šimon Đarmati, autor knjige.
Zloupotrebe Anujkine „bajane vodice“ su bile česte, pa se sumnja da je od njih stradalo između 50 i 100 ljudi. Neznanje i lakovernost su građane dovodili do ovih žena kojih je nadrilekarstvo bilo zanimanje.
„One su bile te koje su lečile stanovništvo. Znalo se da su one nadarene za to. Dakle one nisu nikakve škole završavale, ali to se prenosilo sa kolena na koleno i uvek se prenosio taj dar ženskom detetu. Ali, one se nikad nisu tako deklarisale, već su one govorile da su pomagale ljudima“, ističe Jelena Manojlović, kustos Muzeja za istoriju farmacije.
Baba Anujka se na Sudu branila, da je bila samo trgovac i da je pomagala ljudima u nevolji.
„Olakšavajuća okolnost za nju je bila jer ona nije znala ko je taj koga ona truje. Oni su došli da kupe otrov, ona im je prodala otrov. I onda se samo ponekad raspitivala, jel šta beše s onim?“, navodi Šimon Đarmati, autor knjige.
Anujka Dee je 1929. u pančevačkom Sudu osuđena na 15 godina robije. Kaznu je izdržavala u Požarevcu, a pošto je imala više od 90 godina puštena je na slobodu 1936.
(RTS)