Otkako je pre 18 godina povezala region Zapadnog Balkana uključujući Moldaviju, Cefta nastoji da poboljša ekonomsku saradnju, olakša razmenu robe i usluga i ustanovi zajedničko regionalno tržište. Srbija je u taj savez ušla da bi sa svojim proizvodima osvojila šire tržište. A dokaz da je to pravi potez je podatak o izvozu na tržište Cefte, koji je za Srbiju drugi po važnosti, odmah iza Evropske unije.
„Izvoz u Ceftu je veći nego izvoz u Nemačku, što ukazuje koliko je Cefta bitna za ekonomiju Srbije. Prema preliminarnim podacima u 2023. godini Srbija je izvezla u Ceftu robe u vrednosti oko 4,4 milijarde evra, dok je uvezla u vrednosti 1,7 milijardi i upravo pokazuje da Srbija ostvaruje suficit“, ističe Danijela Gačević v.d. direktora Cefta sekretarijata.
Šta Srbija izvozi, a šta uvozi
U Cefta članice najviše izvozimo električnu energiju, naftu, bezalkoholna pića, prerađevine od žitarica, putiničke automobile, obuću, lekove. Najviše uvozimo ugalj, drvo, lekove, prehrambene proizvode, povrće, proizvode od plastike.
Kada je reč o uslugama, u vrhu liste su turističke, zatim usluge transporta, telekomunikacije i IT usluge. Najznačajniji partneri su nam Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija.
„Sporazum koji je doprineo da dođe do ukidanja carina, ukidanja tarifa, doprineo je do toga da se smatra da je proizvod koji je proizveden u jednoj ili dve ili tri zemlje kao da je proizveden u toj jednoj zemlji. Doveo je do ukidanja barijera ili većine barijera, doveo je do povezivanja kod radnih tela državnih institucija i agencija i ukinuo je većinu tarifa na Zapadnom Balkanu“, naglašava Nenad Đurđević, savetnik predsednika Privredne komore Srbije.
Odluka Prištine, glavna barijera
Glavna barijera, koja traje već tri godine, jeste to što Priština blokira usvajanje novih već usaglašenih Cefta odluka.
Resorno ministarstvo nedavno je uputilo Evropskoj komisiji informaciju o svim razlozima zbog kojih je neosnovan i nesprovodiv zahtev da takozvano Kosovo unutar Cefte ostvari samostalno članstvo, izbacivanjem Unmika.
Na čekanju je sedam trgovinskih odluka i tri odluke važne da se uspostave nova tela Cefte.
Gačevićeva kaže da se više radi o propuštenim šansama, imajući u vidu da te odluke kreiraju bolje uslove za biznis u regionu.
Pre svega, misli na odluku o priznavanju ovlašćenih privrednih subjekata, odnosno kompanija od poverenja koje su priznate kao takve od strane carinskih uprava. Takođe, paket odluka vezanih za elektronsku trgovinu, zatim odluke koje su vezane za priznavanje profesionalnih kvalifikacija.
Globalni značaj elektronske trgovine
„Posebno bih se osvrnula na elektronsku trgovinu koja je naročito u periodu posle kovida prepoznata kao značajan element ekonomskog rasta i razvoja, ne samo ekonomije regiona, nego generalno i na globalnom nivou. Dodatno, značaj ovih odluka je u tome što su bazirane na praksama i iskustvima Evropske unije, te sama primena bi na neki način predstavljala i pripremu za učešće na ovom tržištu, a takođe imaju značaj u kontekstu plana rasta za Zapadni Balkan i pristupa zajedničkom tržištu EU“, objašnjava Gačevićeva.
U godini predsedavanja, Srbiji je stalo da se Cefta ojača, konsoliduje i bolje sprovodi, da se olakša trgovina robom i uslugama, u korak sa digitalizacijom. U vrhu prioriteta jeste širenje zelenih koridora na članice Evropske unije, inicijative čija primena treba da unapredi carinsku saradnju i šleperima skrati čekanje na granicama.
(RTS)