Milica Mandić-Đuričić je gostovala u „Beogradskoj hronici“ kako bi najavila manifestaciju „Olimpijski dan“, a tu se dotakla i teme posvećenosti vrhunskom, profesionalnom sportu.
„Kad se osvrnem na prethodnih 20 godina ne bih promenila nijedan delić, sve bih iz početka uradila i znam koliko je bilo siza, odricanja i teških momenata. Kad si kao tinejdžer zreo da znaš kojim putem da ideš, ta odricanja padnu mnogo lakše. Svesna sam da neke stvari mogu da završim i posle tridesete godine, kad završim karijeru, neke stvari popuz skijanja, izlazaka, rođendana,…Jesu to vredni momenti koje propuštaš, ali kad imaš viđi cilj ispred sebe i kad želiš da se boriš za svoju zemlju, sve je to manje vredno. Kad stremiš ka nečemu vrednom, sve ti to lakše pada“, rekla je Mandić-Đuričić.
I pored izuzetne karijere, ostvarenju u ulozi majke i formiranju porodice, Milica je navela da u njoj postoji volja da se vrati takmičarskom tekvondou.
„Ne mogu da živim bez sporta. To nikad ne utihne. Ja sam neko ko je voleo da trenira i na odmoru. Jedva čema da se vratim tekvondou. Imam izazov da posle dobijanja deteta odradim još jedno takmčenje, da vidim da li idalje ja to mogu. Ta ‘vatrica’ još uvek gori. Vratila sam se treningu pre nedelju dana. To je stil života u kom uživam. Antistres“, rekla je osvajačica zlata na OI u Londonu i Tokiju i ujedno svetskog zlata i bronze.
(RTS)