Biciklisti u Beogradu moraju da se snalaze – novi kilometri staza nikako da osvanu

Kod gradilišta na mestu starog buvljaka u Beogradu u utorak je na biciklistu pala metalna ograda. Tu nema iscrtane staze, pa se biciklista snalazio kako je umeo i mogao. Od 2021. povređeno je više od 4.000 biciklista, a nastradao je 131.

Snalazi se i Nebojša Stojković, samo jedan od sugrađana koji je automobil i javni prevoz zamenio biciklom. Kroz Ulicu kralja Milana do Terazija vozi kolovozom.

Iako sa leve obale Dunava do posla u centru grada stigne za dvadesetak minuta, čak i u vreme saobraćajnog špica, vožnja biciklom ne deluje bezbedno. Biciklističkih staza u većem delu grada i nema.

„Ovde u centru nema nikakvih staza, osim možda deo od 200 metara u Takovskoj i u Ruzveltovoj, Mije Kovačevića, mada se u Ruzveltovoj slabo vidi. Sa zemunske strane – Zemun, Novi Beograd, imamo sa druge strane ispod Kalemegdana, ali to je staza više rekreativnog tipa, međutim, može da koristi onima koji npr. od Dorćola idu na posao prema Čukarici“, priča Nebojša Stojković iz Udruženja građana „Ulice za bicikliste“.

U Beogradu ima 121 kilometar biciklističkih staza

Tamo gde su bulevari dovoljno široki i ima prostora, tamo su i biciklističke staze. U nekim delovima grada na kolovozu je iscrtana posebna traka za njih. Tako je na primer u Bulevaru oslobođenja ili u Vasinoj ulici.

U Beogradu ima 121 kilometar biciklističkih staza. Godinama se govori o novim kilometrima, a planski dokumenti postoje. Međutim, na terenu je drugačija slika.

Do 2030. trebalo bi da bude izgrađeno 500 kilometara biciklističkih staza. Nacionalna strategija i planovi su napisani, međutim, čeka se njihova primena.

„Trenutno su u procesu izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja gde je spremljen set mera, stavova i članova koji treba da se prilagode evropskom zakonodavstvu, kako bi se ovo regulisalo. Grad Beograd ima Plan održive urbane mobilnosti, ali problem je što on nije obavezujući zakonski dokument“, ukazuje Igor Velić sa Instituta za urbanu mobilnost.

Devet odsto stradalih u saobraćaju su biciklisti

Prva staza napravljena je 1979. od Hotela „Jugoslavija“ do Ušća, a 1997. staza duga sedam kilometara od šetališta na Dunavskom keju do Ade Ciganlije.

Tamo gde ih nema, i biciklisti i vozači moraju više da paze jedni na druge. Čak devet odsto svih stradalih u saobraćaju jesu biciklisti.

„Mi preporučujemo da nose svetliju garderobu kako bi bili uočljiviji vozačima. Što se tiče kacige, ona nije obavezna zakonom – naša istraživanja govore da tek 15 odsto biciklista koji učestvuju u javnom saobraćaju koriste kacigu“, kaže direktor Agencije za bezbednost saobraćaja Branko Stamatović.

U Srbiji ne postoji jedinstveni dokument koji obuhvata biciklistički saobraćaj, pa samim tim nije ni lako uticati na razvoj, ciljeve i finansiranje ove vrste saobraćaja. Da bi se to desilo, mnogi postojeći zakoni moraju da se usaglase.

A, broj biciklista na ulicama, prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja, iz godine u godinu, raste.

(RTS)