Ideja o deportovanju azilanata u Ruandu rođena je pre tačno dve godine.
Za tadašnjeg premijera Borisa Džonsona inspiracija je bila kontroverzna politika Australije, koja azilante procesuira dok čekaju na odluku u prihvatilištima u Papua Novoj Gvineji.
Nacrt Zakona prošao je kroz svojevrsni ping-pong meč između gornjeg i donjeg doma parlamenta.
Vrhovni sud tražio je garancije da je Ruanda bezbedna zemlja.
U izbornoj godini, nepopularnim konzervativcima je neophodna bar jedna uspešna inicijativa.
Britanski premijer Riši Sunak povukao je crtu.
„Sad je bilo dosta! Nema više razvlačenja, ni odlaganja. Parlament će zasedati večeras i glasati koliko god da je kasno. Bez daljih pitanja i uslovljavanja. Letovi će krenuti za Ruandu“, poručio je premijer poslanicima.
Zakon je konačno usvojen u sitnim satima u ponedeljak.
Dan kasnije je saopšteno da će prvi avioni uzleteti ka Kigaliju za najdalje dvanaest nedelja.
„Aerodrom smo stavili u stanje pripravnosti. Zakazali smo čarter letove. Pet stotina obučenih ljudi čeka da isprati ilegalne imigrante sve do Ruande. Još tri stotine ćemo obučiti u narednim nedeljama“, objasnio je Sunak.
U prihvatnom centru u Derbiju, azilanti su u strahu.
Fatima, azilantkinja iz Avganistana, tvrdi da zakon „nije fer, posebno prema Avganistancima“, koji beže od talibana.
Masud, azilant iz Irana, poručuje svim azilantima da ne dolaze u Britaniju.
Nove pogibije na Lamanšu
Samo par sati kasnije, nadomak francuske obale, iz prepunog gumenog čamca ispali su trojica muškaraca, žena i sedmogodišnja devojčica. Nisu doživeli da pređu Lamanš.
Žan Lik Dubael, gradonačelnik Vimroa, gradića nadomak kojeg se nesreća dogodila, krivi London.
„Britanci nam plaćaju da ih zaustavimo, ali ih oni oberučke prihvataju. Dozvoljavaju im da otvore račune u banci i da rade bez ugovora. Takva je engleska privreda“, kaže Dubael.
Dok pedeset petoro preživelih sa tog čamca stiže u Dover, građani malo očekuju od novog zakona.
Stručnjak za medije Kej Marš objašnjava da broj smrtnih slučajeva na Lamanšu nastavlja da raste.
„Odvraćanja su bezuspešna. Potreban nam je humanitaran pristup“, smatra Marš.
Filmski radnik Robert Krombi slaže se da nova politika neće uroditi plodom.
„Bolje da im damo novac da se nastane, otvore firme i žive lagodno s obzirom da trošimo dva miliona funti po osobi“, tvrdi Krombi.
Toliko zaista britanske poreske obveznike košta deportacija prvih tri stotine azilanata.
U Ruandi sve spremno za azilante
Iz Kigalija poručuju da su spremni za njihov prijem.
Stanovnik Kigalija Aleksis Hitimana smatra da se dolaskom azilanata otvaraju nove
mogućnosti.
„Oni svoja znanja mogu da podele sa nama. To je za nas u Ruandi samo dobrobit“, kaže Hitiman.
Njegov sugrađanin Anri Ndagiđmana podseća da Ruanda ima iskustva sa izbeglicama zbog genocida nad Tutsijima.
„Tada su nam pomogle susedne zemlje. Podržavamo azilante, jer ih razumemo. Dobro je za njih da dođu i za nas da ih ugostimo“, tvrdi Ndagiđmana.
Ujedinjene nacije osuđuju britanski zakon.
Portparol Visokog komesarijata UN za izbeglice Ravina Šamdasani poziva London da preispita sporni zakon.
„Prepuštanjem odgovornosti za izbeglice drugima, umanjivanjem ingerencija sudova da nadziru deportacije, smanjivanjem pristupa pravnom leku, ograničavanjem zaštite domaćih i međunarodnih ljudskih prava za azilante, novi zakon ozbiljno podriva vladavinu prava u Britaniji i globalno uspostavlja opasan presedan“, oštra je Ravina Šamdasani.
Sudbina azilanata u rukama je nekadašnjeg tužioca, trenutnog lidera opozicionih laburista, a, prema svim ispitivanjima javnog mnjenja, britanskog premijera do kraja godine.
Ser Kir Starmer obećava da će ukinuti sporni zakon po kratkom postupku čim stupi u ulicu Dauning broj 10.
Za to vreme na Lamanšu nove izbeglice kreću na opasan put po izuzetno hladnom aprilskom vremenu.
(RTS)