Laptopovi su postali uobičajeni u švedskim učionicama krajem 2000-ih i početkom 2010-ih. Do 2015. godine, prema zvaničnim podacima, oko 80 odsto učenika u državnim srednjim školama imalo je individualni pristup digitalnom uređaju.
Obavezna upotreba tableta u predškolskim ustanovama uključena je u nastavni plan i program 2019. godine, kao deo misije prethodne vlade koju su predvodili socijaldemokrate da pripremi čak i najmlađu decu za sve digitalniji radni i privatni život.
Zaokret nove vlasti – „od ekrana do fascikle“
Ali trenutna desničarska koalicija, koja je došla na vlast 2022. godine, usmerava nastavu u drugom pravcu.
„Zapravo pokušavamo da se rešimo ekrana koliko god je to moguće“, navodi Joar Forsel, portparol za obrazovanje Liberalne stranke čiji je lider ministar prosvete Švedske.
„Sa višim uzrastom u školi, možda ćete ih koristiti malo više, ali sa nižim uzrastom, ili u školi, mislim da uopšte ne bi trebalo da koristimo ekrane.“
Vlada je često koristila slogan „från skärm till pärm“, što zvuči privlačno na švedskom, a prevodi se kao „od ekrana do fascikle“.
Tvrdi se da časovi bez ekrana stvaraju bolje uslove za decu da se koncentrišu i razviju svoje veštine pisanja i čitanja.
Nove mere: bez tableta i mobilnih telefona
Od 2025. godine, predškolske ustanove više nisu obavezne da koriste digitalne alate, a tableti se ne daju deci mlađoj od dve godine.
Kasnije ove godine stupa na snagu zabrana mobilnih telefona u školama – čak i u obrazovne svrhe.
Školama je već dodeljeno više od 2,1 milijarde kruna (200 miliona dolara) u vidu grantova za ulaganje u udžbenike i vodiče za nastavnike. Novi nastavni plan i program, osmišljen da sprovede učenje zasnovano na udžbenicima, trebalo bi da bude objavljen 2028. godine.
„Čitanje pravih knjiga i pisanje na pravom papiru, i brojanje sa pravim brojevima na pravom papiru, mnogo je bolje ako želite da deca steknu znanje koje im je potrebno“, tvrdi Forsel.
Istraživanja upozoravaju na uticaj ekrana
Promena u pristupu usledila je nakon konsultacija 2023. godine u kojima su učestvovali akademski istraživači, nastavne organizacije, javne agencije i opštine.
„Povećana je svest o poremećajima koje tehnologija izaziva u učionicama“, kaže dr Sisela Natli, neurolog, saradnica Karolinskog instituta u Stokholmu.
Natli kaže da učenici gube koncentraciju gledajući šta druga deca rade na uređajima. Takođe ukazuje na sve veći broj međunarodnih istraživanja koja pokazuju da čitanje na digitalnim uređajima otežava obradu informacija i da intenzivno korišćenje ekrana može uticati na razvoj mozga mlađih učenika.
Pad rezultata na PISA testiranjima
Vlada se nada da će povratak tradicionalnijim metodama nastave pomoći u poboljšanju pozicije Švedske na PISA rang listi. Nekada među najboljima, Švedska je naglo opala 2012. godine, a nakon kratkog oporavka ponovo beleži pad u matematici i čitanju 2022. godine.
Iako je i dalje malo iznad proseka za zemlje OECD-a, rezultati u pismenosti su slabiji nego u Velikoj Britaniji, SAD, Danskoj i Finskoj. Skoro četvrtina učenika ne dostiže osnovni nivo razumevanja pročitanog.
Izveštaj OECD-a ukazuje da učenici imaju koristi od digitalnih alata, ali i da je u učionicama prisutno mnogo ometanja. Velika upotreba uređaja na časovima matematike povezana je sa slabijim rezultatima.
Andreas Šlajher upozorava da je u Švedskoj tehnologija uvedena bez jasnih pedagoških ciljeva.
Privreda strahuje od manjka digitalnih veština
Vladina strategija izazvala je žestoke debate u poslovnoj zajednici.
Izveštaj industrije obrazovne tehnologije upozorava da bi učenici mogli biti nedovoljno pripremljeni za tržište rada.
„Svima su potrebne osnovne digitalne veštine“, kaže Jani Jepesen, navodeći procenu EU da će 90 odsto poslova to zahtevati. Upozorava i na mogući odliv tehnoloških kompanija ako ne bude dovoljno IT kadra.
Veštačka inteligencija i rizik od „digitalnog jaza“
Pitanje je i kako uključiti veštačku inteligenciju u nastavu.
Dok vlada planira nastavu u srednjim školama, kritičari smatraju da bi sa tim trebalo početi ranije.
Profesorka Linea Stenliden upozorava da bi u suprotnom deca iz imućnijih porodica mogla steći prednost i produbiti „digitalni jaz“.
Forsel odbacuje te kritike i ističe da deca prvo moraju savladati osnovne veštine. „Ljudima možete dati mogućnosti koje im nejednakost oduzima samo tako što ćete im pružiti odgovarajuće obrazovanje.“
S druge strane, Jepesen ocenjuje da je reč o „populističkom“ pristupu i upozorava da se zanemaruju drugi problemi, poput neravnomerne raspodele resursa i nastavnog kadra, na šta ukazuje i izveštaj Švedske agencije za obrazovanje.
(RTS)