Profesore Bardi, hvala što ste došli na RTS. Ponekad sebe opisujete kao kolapsologa. Šta to zapravo znači?
Možete li to malo opisati? Šta to znači? Vi ste fizičar, u osnovi je to naučni način da se opiše kako društvo funkcioniše.
– Da, to je nešto što je nauka dugo znala. To je deo metoda, matematičkih modela koje koristimo da opišemo evoluciju društva. Šta se dešava, to je, činjenica da je naše društvo suštinski zasnovano na neobnovljivim resursima, uglavnom nafti, gasu i uglju. I možete opisati ovaj proces eksploatacije gde dolazi do postepenog iscrpljivanja. Ovi materijali imaju tendenciju da opadaju. Ne ostajemo bez ničega, ali imamo sve manje i manje.Posebno sada, to je vrlo opasan trenutak sa blokadom Hormuškog moreuza, kao što znate. Dakle, zaista rizikujemo da dođe do krize dostupnosti izvora energije, i to bi moglo rezultirati pravim kolapsom ako se stvari ne promene, brzo. Dakle, iako to možda može biti rešeno, na sreću nije nužno slučaj, ali i dalje pratimo određeni put koji nas vodi u drugačiji svet u kojem ćemo morati da napustimo ove izvore koji su pokretali našu civilizaciju. Bogati smo, moćni smo, imamo toliko stvari koje prošle civilizacije nisu imale, i sada moramo pronaći način da živimo sa manje, što znači prelazak na druge izvore energije, inače zaista se suočavamo sa onim što ja nazivam Senekinim kolapsom.
Šta znači Senekin kolaps? Ako sam vas dobro razumeo, to znači da može doći do brzog rasta, ali će uslediti još brži kolaps.
– Da, to je intuicija koju je, rimski filozof Seneka imao davno.Rekao je: „Rast je spor, ali propast je brza.“ I to je definicija. Naše svakodnevno iskustvo i stvari koje imamo pokazuju da je to slučaj. Vidite kako stvari obično idu.
Ne znam da li ste pesimista, ali rekli ste da je kolapsologija neka vrsta pesimističkog, pogleda na svet, a ja želim da budem optimista.Moje pitanje je, možemo li se prilagoditi umesto da dođe do kolapsa?
– Apsolutno, da.To je trik. Vidite, Seneka je bio filozof, ne samo da je to primetio, već je rekao da se moramo prilagoditi tome. Moramo prihvatiti šta se dešava i prilagoditi se i pokušati da idemo dalje. Kolaps je način na koji priroda, univerzum, uklanja stare stvari da bi napravio mesto za nove. Dakle, prolazimo kroz fazu tranzicije. To je kao kada se dete rodi. Boli, haotično je, teško je, ali onda počinjete iznova sa novim ljudskim bićem, i mi ćemo početi iznova sa novim tipom civilizacije jer bi to bilo neophodno.
Dakle, Senekina kriva ne mora da završi,potpuno na nuli ili u minusu. Ili je to neizbežno?
– Apsolutno ne. Zavisi šta radimo. Matematički modeli nam govore šta bi moglo da se desi, a šta će se zaista desiti je pitanje politike, pitanje odluka koje donose ljudi koji, uh, kontrolišu način na koji se suočavamo sa tranzicijom. Dakle, da li promovišemo prelazak sa fosilnih goriva ili pokušavamo da što duže ostanemo na fosilnim gorivima?
Šta će nas uništiti? Da li će to biti klimatske promene, fosilna goriva, ili kao što ste pomenuli, verujem, u vašoj poslednjoj knjizi, pad populacije, ili kako to opisujete?
–U ovom polju imamo posla sa složenim sistemima. Kao što su ljudsko društvo, država, kompanija, organizacija, oni su složeni sistemi, pa ih kontinuirano pokreću spoljašnji faktori, a oni reaguju prilagođavanjem iznutra. Kao što ste primetili, koji se dešavaju istovremeno. To je,usporavanje dostupnosti fosilnih goriva. Imamo klimatske promene, koje su ogroman problem. I zajedno imamo problem pada populacije, koji je povezan, to je element promene koja se dešava. To je nešto novo što, nije bilo očekivano, nije percipirano od strane javnosti, ali vidimo brz početak pada, prvo plodnosti. Ljudska plodnost je daleko ispod stope zamene u većini zapadnog sveta, i populacija još uvek globalno, još uvek slabo raste, ali počinje da vidi vrhunac, i videće pad, koji bi mogao biti vrlo brz.
Napisali ste celu knjigu o tome. Naslovna strana je na engleskom. Hoće li uskoro biti na srpskom? Hoće li uskoro biti na srpskom?
– Nadamo se. Razgovaramo sa izdavačem
Mogu li Vas pitati i da završimo sa tim, u jednoj ili dve rečenice, možete li objasniti koja je poenta te knjige?
– Knjiga počinje od ideje da, vidimo, preokret trenda koji traje hiljadama godina.Rast ljudske populacije je bio, bio je konstanta ljudske istorije. Do sada je ljudska populacija rasla veoma brzo, to je nešto što se desilo tokom poslednjih nekoliko vekova. Sada vidimo preokret. Populacija će dostići vrhunac, i početi da opada, i to može biti blagoslov ili katastrofa. Zavisi od toga kako se suočavamo sa tim, jer ako je pad nizak, to bi bilo u redu.
Ublažićemo uticaj na ekosistem, smanjiti problem klimatskih promena, biće nam potrebno manje resursa i nafte i energije, svega ostalog. Ali ako ide prebrzo, onda će uticati na samu strukturu društva, i učiniti mnogo stvari koje uzimamo zdravo za gotovo teškim.
Da li ćemo nestati kao civilizacija?
– To bi se moglo desiti, ali to niko ne može reći.
Niko nema kristalnu kuglu da kaže da će to biti budućnost.
Kada kažete pad, šta tačno mislite?Trenutno je na zemlji oko 10 milijardi ljudi, šta bi bio brz pad. Da li je to kao ta zlatna milijarda ili šta?
–Trenutno nas je oko osam milijardi. Neki ljudi kažu da bi moglo biti 10 milijardi. Nije lako prebrojati svakog čoveka. Dakle, šta podrazumevamo pod padom, brzim ili sporim? Mogu vam dati primer. Primer Japana, koji je opadao oko 1 odsto godišnje tokom poslednjih 10 godina.Japan je vrlo lepo mesto, bogato, prosperitetno. Dobro im ide. Dakle, možemo preživeti pad od 1odsto godišnje. To nije tako brzo. Ali ako pogledate mesta kao što je Ukrajina, vidite izuzetno brz pad. Prvo to je prouzrokovano pad om Sovjetskog Saveza, a sada populacija brzo opada, mislim, oko pet, šest procenata godišnje. I to izaziva veoma jak efekat na društvo. To postaje teško jer gubite toliko ljudi da ne možete održavati strukturu na koju ste navikli, kao što je zdravstveni sistem. To je jedan od velikih problema koje imamo, ili čak demokratiju.
Demokratij su potrebni ljudi. Potrebni su nam živi ljudi da bi smo imali demokratiju.
Profesore Bardi, hvala vam, i ono što mogu reći kao optimista, nadam se da grešite.
– Da, i ja se nadam da grešim.
(RTS)