Svi ljudi sanjaju, iako se ne sećaju svih snova. Najveći deo sanjanja odvija se tokom REM faze sna (faza brzih pokreta očiju), koja čini između 20 i 25 odsto ukupnog vremena provedenog u snu.
Tokom jedne noći obično prolazimo kroz četiri do šest REM ciklusa, a svaki naredni traje duže kako se približava jutro. Većina ljudi sanja više puta tokom noći, bez obzira na to da li će se tih snova kasnije sećati.
Verovatnoća da ćemo zapamtiti san veća je ako se probudimo tokom ili neposredno nakon REM faze. Na pamćenje snova utiču i emocionalni intenzitet sna, kratkotrajna buđenja tokom noći, ali i individualne razlike u načinu na koji mozak obrađuje i čuva uspomene tokom sna.
Istraživači Jakut Fatima, Danijel Vilson i Nisrin Auira navode da ljudi koji se redovno sećaju živopisnih i emocionalno intenzivnih snova obično imaju lakši i isprekidaniji san.
Šta se događa u mozgu dok sanjamo
Tokom REM sna mozak radi gotovo istim intenzitetom kao i kada smo budni. Dok nervne ćelije aktivno šalju signale, telo ostaje gotovo potpuno nepokretno. Mišići su privremeno paralisani, što sprečava da fizički izvodimo radnje koje proživljavamo u snu.
Istovremeno su veoma aktivni delovi mozga zaduženi za emocije — amigdala, hipokampus i talamus. Nasuprot tome, prefrontalni korteks, koji je odgovoran za racionalno razmišljanje i logičku procenu, manje je aktivan.
Zbog toga snovi često deluju neverovatno stvarno i snažno, iako su ispunjeni nelogičnim i neobičnim događajima. Naučnici ističu da je to potpuno normalan deo funkcionisanja mozga tokom REM sna.
Postoji i još jedna zanimljiva činjenica: većina ljudi veruje da su snovi kratki i isprekidani, ali dokazi govore suprotno.
Kada su istraživači budili ispitanike tokom REM faze i tražili od njih da opišu san koji su upravo sanjali, dužina njihovog opisa uglavnom se poklapala sa vremenom provedenim u toj fazi sna.
Drugim rečima, san koji nam se činio kao da je trajao dvadeset minuta, najverovatnije je zaista trajao približno toliko.
Zašto imamo utisak da smo sanjali cele noći
Ljudi često pogrešno procenjuju koliko su vremena proveli sanjajući. Razlog je jednostavan: živopisni i stresni snovi ostavljaju snažan utisak i duže ostaju u sećanju, dok se manje upečatljivi snovi zaboravljaju gotovo istog trenutka kada otvorimo oči.
Pored toga, najčešće pamtimo upravo one snove tokom kojih smo se probudili.
Zbog toga osoba koja je uverena da je sanjala čitavu noć verovatno nije provela više vremena u REM fazi od uobičajenog. Jednostavno se probudila tokom emocionalno najintenzivnijih snova, pa su oni ostali upamćeni.
Prema rečima istraživača, samo sanjanje ne narušava kvalitet sna, osim u slučajevima kada preraste u česte noćne more.
Pravi uzrok jutarnjeg umora
Iako mozak tokom REM sna nije u stanju dubokog odmora kao tokom dubokih faza sna, snimci moždane aktivnosti pokazuju da sama potrošnja energije tokom sanjanja ne može da objasni umor koji ljudi osećaju nakon noći ispunjene snovima.
Mnogo verovatnije objašnjenje je to što se osoba probudila usred sna.
Ako se sećate sna, velika je verovatnoća da ste se probudili tokom njegovog trajanja. Ta buđenja, čak i kada ih jedva registrujemo, oduzimaju vreme neophodno za dubok san.
Tokom dana u mozgu se postepeno nagomilava supstanca adenozin, koja povećava potrebu za snom. Jedan od najvažnijih zadataka dubokog sna jeste upravo uklanjanje tog otpadnog produkta. Ako se san prekine pre nego što se taj proces završi, narednog dana možemo se osećati umornije.
Istraživači takođe ukazuju da je buđenje iz REM faze mnogo teže nego buđenje iz lakših faza sna. Tada se javlja takozvana „inercija sna“ — stanje u kojem je mozak usporen, misli su zamagljene, a organizmu je potrebno više vremena da se potpuno razbudi.
„Umor nije posledica sanjanja, već trenutka u kojem smo se probudili i faze sna iz koje smo naglo izašli“, navode istraživači sa Univerziteta Sanšajn Koust u Australiji.
Kada je san skraćen ili često prekidan, mozak pokušava da nadoknadi izgubljeno vreme provedeno u REM fazi tako što narednih noći povećava njeno trajanje. Ova pojava poznata je kao „REM nadoknada“ (REM rebound).
Međutim, kako ističu istraživači, sama REM nadoknada nije problem, već signal da postoji nešto što narušava kvalitet sna.
Ukoliko redovno pamtite većinu svojih snova, imate utisak da sanjate više nego ranije ili se svakog jutra budite umorni, moguće je da vaš san nije dovoljno kvalitetan i da mozak ne dobija onoliko dubokog, obnavljajućeg sna koliko mu je potrebno.
U slučaju da takav obrazac traje duže vreme i utiče na svakodnevno funkcionisanje, istraživači savetuju razgovor sa lekarom i proveru mogućih poremećaja spavanja.
(RTS)