Na pitanje da li je očekivala ovakve rezultate istraživanja, Miljana Pejić iz Krovne organizacije mladih Srbije priznaje da nije, imajući u vidu različita istraživanja proteklih godina koja pokazuju da mladi u odnosu na opšte stanovništvo teže snalaze na tržištu rada, pronalaženju prvog posla, kupovini stana i da nemaju poverenje u institucije.
„Zbog toga smo se iznenadili njihovim ocenama. To je možda jedan od dokaza koliko je zapravo malo potrebno da ponekad budemo srećni, ali ne treba zbog toga zanemariti druge aspekte koji utiču na kvalitet života i dostojanstvo. Posebno kad govorimo o mladima, s obzirom da svaka druga mlada osoba želi da napusti Srbiju“, ističe Miljana Pejić.
Ivana Antonijević iz Ministarstva turizma i omladine kaže da je i nju iznenadio novi izveštaj o sreći, ali da je tu najvažniji lični osećaj sreće osoba koje su odgovarale na ova pitanja.
Istraživanje je radila agencija „Galup“ zajedno sa timom UN-a za održivi razvoj i Oksfordovim centrom za ispitivanje blagostanja, a kada se pogledaju indikatori onda je jasno da rezultati ne zavise samo od ekonomskih parametara, objašnjava Ivana Antonijević.
Učesnici studije pitani su o prihodima, koliko dugo očekuju da će imati zdrav životni vek, koliko mogu da se oslone na ljude oko sebe, stepeni socijalne izolacije, poverenju među drugima i u kojoj meri se oni osećaju da su prihvaćeni u svojoj zajednici.
„Ovde su jako važni elementi koji pokazuju da sreća ne zavisi samo od ekonomskog momenta i da je potrebno mnogo više od prostog materijalnog položaja – potrebno je mnogo toga vezanog za zajednicu i međuljudske odnose“, dodaje Ivana Antonijević.
Miljana Pejić iz Krovne organizacije mladih napominje i da je studija pokazala da su mladima veoma važni porodica i prijatelji, koji su i najčešći razlozi za ostanak, odnosno za one u inostranstvu, povratak u zemlju.
Ono što je posebno zanimljivo jeste da je u najnovijem istraživanju Srbija u kategoriji do 30 godina značajno skočila na listi, dok su mnoge zapadne zemlje zabeležile veliki pad, pa je, kako kaže Ivana Antonijević, jedan od zaključaka istraživanja da se mladi u mnogim zemljama suočavaju sa prevremenom krizom srednjih godina.
Finska je sedmu godinu zaredom završila na prvom mestu.
„U Finskoj i zemljama zapadne Evrope se mladi dosta ranije osamostaljuju i to je uglavnom zahvaljujući nekim afirmativnim merama države koje bi trebalo i u Srbiji uvesti. Osim toga, mladi su u Finskoj mnogo uključeniji u procese donošenja odluka i menjanja sopstvene zajednice. Zadovoljstvo u obrazovni sistem takođe utiče na to kako će se kasnije u životu snaći“, ističe Miljana Pejić.
Prema rečima Ivane Antonijević iz Ministarstva za turizam i omladinu, Strategija za mlade Vlade Republike Srbije u izuzetnoj meri pomaže mladima.
„Osnovni cilj je poboljšanje kvaliteta i uslova života. Blagostanje je prepoznato kao jedan od pet specifičnih ciljeva mladih. Jako je važno da mladi koji se ne osećaju zadovoljno i srećno potraže podršku jer imamo programe koji su usmereni na mentalno zdravlje mladih. Treba da znaju da imaju podršku. Ohbrarujemo ih da se druže sa vršnjacima, da imaju jak socijalni momenat, ali da, kada im je potrebna, potraže podršku“, dodala je Ivana Antonijević.
(RTS)