Po uzoru na Kanaleta, italijanskog slikara iz sedamnaestog veka, Ekaterina Milićević u žanru pejzažnog slikarstva koje se naziva veduta, uljem na platnu donela nam je detalje Pariza, Peterburga, Moskve.
Mrtva priroda i sakralno slikarstvo sa vrhunskim vladanjem perspektivom takođe su deo njenog stvaralaštva.
„Ekaterina slika četkicom i bojom isto onaka kao što je radio Čehov olovkom. Srž njenog slikarstva je svemogućnost. Da mogu da vidim neku radost u boji. Da te slike isijavaju boje kao da dolaze iz neke pozadine i da vrše pozitivan uticaj na nas, na gledaoca i daju nam dobro raspoloženje“, rekla je Zorica Šuica, autorka izložbe.
Slobodnom i preciznom rukom arhitekte-slikara, Berjoskina sigurnim potezom stvara delo na kome dominira ekspresivnost boja, koju nanosi finim i mekim prelazima.
Pristalica je štafelajnog slikarstva a sa slikarskim alatom druži se od detinjstva.
„Pošto imam arhitektonsko obrazovanje, mene privlače najviše gradski motivi. Mene ne inspiriše priroda, polje, nebo. Ja volim grad. Najviše kada putujem po Italiji vidim neke starinske fasade i cigle. Ima jako puno motiva u Beogradu, volim to da slikam. Beograd je pravi umetnički grad za slikanje“, izjavila je Ekaterina Berjoskina Milićević.
Deo postavke čine dela mlade slikarke Ivane Kraljević. Dramatičnom, sigurnom i razigranom linijom stvara dela, često koristeći i digitalnu formu.
Otuda i naziv izložbe – Trag klasike u susret novom, kao spoj tradicije i savremenog u umetnosti.
(RTS)