Profesor dr Zoran Džamić naglašava da tumor bubrega ima jednu dodatnu lošu karakteristiku, a to je da je jedan od najmalignijih karcinoma. Petogodišnje preživljavanje kod neadekvatnog lečenja je izuzetno malo.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije na godišnjem nivou za dva odsto se povećava broj obolelih naplaneti. Evropa i Sjedinjene Američke Države prednjače u broju novoobolelih pacijenata.
„Muškarci obolevaju skoro tri puta češće nego žene. Ne možemo da kažemo i ne znamo etiologiju karcinoma bubrežnog parenhima. Nažalost, jer kada bismo znali nešto bismo sigurno više uradili. Međutim, jedina prava borba sa karcinomom bubrežnog parenhima jeste lečenje, koje je poslednjih godina stvarno zauzima značajno mesto u onkologiji generalno“, naglašava profesor Džamić.
Kada su u pitanju faktori rizika, uglavnom se radi o lošim životnim navikama, a kada je u pitanju ishrana, nije ustanovljena korelacija sa ishranom i karcinomom bubrega, dodaje profesor.
Podmukla bolest
Kod trećine pacijenata u trenutku postavljanja dijagnoze već ima metastaze, odnosno sekundarne depozite. I trećina pacijenata unutar prve godine od postavljanja dijagnoze ili hirurškog lečenja, koje je zlatni standard u lečenju karcinoma bubrega, razvije metastaze.
„Lečenje karcinoma je jedna od glavnih terapijskih procedura na Klinici za urologiju UKCS-a, kao najvećoj klinici na ovim prostorima. I hirurgija kao takva je zlatni standard i kod nas i svuda u svetu. Međutim, postojanje baš te metastatske bolesti je dovelo do potrebe za promovisanjem različitih terapijskih procedura vezanim za lekove u kombinaciji sa hirurgijom“, navodi dr Džamić.
Skrining najbolji vid prevencije
Karcinom bubrega je podmukla bolest koja nema nijedan specifičan simptom. Bol i pojava krvi u urinu se navode kao mogući simptomi, međutim to je slučaj samo kod pet do sedam odsto pacijenata, napominje profesor.
Skrining koji podrazumeva analizu urina i ultrazvučni pregled se pokazao kao vrlo dobar za rano otkrivanje tumora bubrega. Pokazalo se da je vrlo dobar zato što se otkriva karcinom bubrega u ranoj fazi.
„Iz tih pregleda, koji se rade jedanput godišnje ili jedanput u dve godine, značajan broj asimptomatskih tumora bubrega se otkriva. I ti pacijenti imaju apsolutno 100 odsto šanse da se izleče“, navodi prof. dr Zoran Džamić.
Hirurgija i savremena terapija
U dugom praćenju pacijenata poslednjih godina su objavljeni značajni rezultati da je bitno odstraniti tumor sa jednim delom zdravog tkiva i ne treba ad hok ići na uklanjanje organa ako to dozvoljava anatomija. Klinika za urologiju UKCS-a kao referentna ustanova je poznata po tome da se bavi konzervirajućom hirurgijom, naglašava profesor.
„Inovativne terapije su prevashodno vezane za lekove na koje smo mi jako ponosni poslednjih 12-13 godina kada je na scenu došlo u terapijski algoritme nekoliko značajnih lekova koji su prvo bili tzv. Ti-kej-aj inhibitori ili target lekovi sa kojima smo mi uspeli da pomerimo preživljavanje uznapredovalih tumora bubrega sa 12 na 30 meseci. Mi već godinu dana imamo u upotrebi tri nova leka, dva tzv. Ti-kej-aj inhibitora i jedan imunološki lek koji su nam pomogli da ovih 30 meseci produžimo još značajnije i uskoro ćemo izaći sa tim rezultatima koji su vrlo, vrlo obećavajući“, dodaje profesor dr Zoran Džamić.
(RTS)