Arheolog Rade Milić naglašava da je ova skulptura u stvari bila jedna od najpoznatijih jer je nastala 1911. godine za paviljon Kraljevine Srbije na Međunarodnoj izložbi umetnosti u Rimu.
„Kasnije se njena sudbina, tokom socijalističkog perioda, potpuno gubi. Od sedamdesetih godina je nekoliko decenija bila u Opovu kao pozajmica ispred njihovog Centra za kulturu. Tako da je nekoliko decenija bila van Beograda, i 2011. godine, praktično na stogodišnjicu od njenog nastanka, vraćena je na Kalemegdan“, objašnjava arheolog.
Ova bronzana skulptura bila je deo zamišljenog Meštrovićevog arhitektonsko-vajarskog kompleksa Vidovdanski hrama do čije realizacije nikada nije došlo. Autorova želja bila da se hram nađe na Gazimestanu između Laba i Sitnice gde se i odigrala Kosovska bitka, kao spomenik kosovskim junacima.
„Ona predstavlja surovost sudbine“, navodi Rade Milić. Krilata žena u rukama drži torzo muškarca bez glave, koji simbolizuje žrtvu Kosovskog boja. Za razliku od Pobednika, koji predstavlja trijumf, ova skulptura nosi tragičnu poruku.
(RTS)