„Stavite ovde svog Henkoka, da kralj može da vidi bez naočara“
Prema legendi, Henkok je stavio tako veliki potpis „da kralj Džordž može da ga pročita i bez naočara“, ali istoričari podsećaju da se on uvek tako potpisivao – a dokument nikada nije ni trebalo da bude poslat kralju.
Prvo javno čitanje izazvalo nerede
Kada je Deklaracija 9. jula 1776. prvi put pročitana u Njujorku, pred Vašingtonovim vojnicima, masa građana sjurila se do parka Bouling Grin i srušila pozlaćenu konjičku statuu kralja Džordža III. Oko dve tone olova od statue pretopljeno je, prema sačuvanim zapisima, u tačno 42.088 metaka za američku vojsku.
Kraljeva glava ipak nije završila u topionici – spasli su je lojalisti i poslali u Englesku.
Dva predsednika umrla istog dana, i to na pedesetu godišnjicu
Među potpisnicima su bili i dvojica budućih predsednika SAD – Džon Adams i Tomas Džeferson. Obojica su preminuli istog dana, 4. jula 1826. godine, tačno na 50. godišnjicu usvajanja Deklaracije, a Adamsove poslednje reči bile su: „Tomas Džeferson je još živ“ – iako je Džeferson umro nekoliko sati ranije.
Kuriozitetima tu nije kraj: pet godina kasnije, 4. jula 1831. godine, umro je i peti predsednik SAD, Džejms Monro.
Kralj Džordž III reagovao tek posle četiri meseca
Vest o Deklaraciji putovala je brodom preko Atlantika više od pet nedelja: zvanična Londonska gazeta objavila ju je 10. avgusta 1776, godine, a puni tekst londonske novine su štampale tek sredinom avgusta. Kralj Džordž III javno se oglasio tek 31. oktobra, u govoru pred Parlamentom, optužujući vođe pobune da im je cilj „gospodarenje i moć“.
A popularna priča da je kralj baš 4. jula u dnevnik zapisao „ništa važno se danas nije dogodilo“ – izmišljena je: rečenica je pozajmljena iz stvarnog dnevnika francuskog kralja Luja XVI, od 14. jula 1789. godine, na dan kada je pala Bastilja.
Skrivana u mlinu kada su Britanci zapalili Vašington
Tokom Rata za nezavisnost dokument se stalno selio zajedno sa Kongresom – već u decembru 1776. godine prebačen je u Baltimor.
Najveću dramu, međutim, doživeo je u novom ratu s Britancima: kada su britanske trupe u avgustu 1814. godine krenule na Vašington i zapalile Belu kuću i Kapitol, činovnik Stejt departmenta Stiven Plezonton spakovao je Deklaraciju u lanene vreće i sakrio je prvo u napušteni mlin na virdžinijskoj obali reke Potomak, a zatim u kuću u gradiću Lizbergu, gde je dočekala povlačenje Britanaca.
Slučajno otkrivena na buvljaku 1991. godine, otkriće vredno milione
Jedan građanin Filadelfije je 1989. na buvljaku u Pensilvaniji platio četiri dolara za staru sliku, jer mu se dopao ram. Iza platna je pronašao presavijen primerak prvog štampanog izdanja Deklaracije, odštampan u noći 4. jula 1776. godine – jedan od svega 25 tada poznatih sačuvanih primeraka.
Prodao ga je 1991. godine na aukciji za 2,42 miliona dolara, a 2000. godine televizijski producent Norman Lir i preduzetnik Dejvid Hejden platili su ga 8,14 miliona i potom ga vozili na turneju po celoj Americi.
(RTS)