Inspiraciju za njegovo stvaranje 2005. godine, vojvotkinja Džejn Persi pronašla je u renesansnim vrtovima porodice Mediči, sa idejom da decu i odrasle više privlače priče o tome kako biljka može da ubije, nego o njenim lekovitim svojstvima. Posetioci ovde uče da je linija koja razdvaja lek od otrova često veoma tanka.
U vrtu raste više od 100 vrsta toksičnih, opojnih i narkotičnih biljaka. Prema Ginisovoj knjizi rekorda, najotrovnija među njima je ricinus (Ricinus communis).
Iako poreklom iz Afrike, ova biljka je široko rasprostranjena, a iz nje se dobija smrtonosni toksin ricin. Ipak, njene semenke se od davnina koriste za proizvodnju ricinusovog ulja koje, nakon adekvatne obrade, ne sadrži otrov i koristi se kao laksativ i u kozmetici.
„Pre ulaska, posetioci moraju da prođu bezbednosni brifing“, objasnio je za Bi-Bi-Si Din Smit, vodič u vrtu. Upozoravaju ih da ništa ne smeju da dodiruju, probaju niti mirišu. Iako je ricinus opasan samo ako se proguta, druge biljke u vrtu mogu naneti štetu samim dodirom ili udisanjem isparenja.
Opasnost iz sopstvenog dvorišta
Ono što posebno iznenađuje posetioce, naročito ljubitelje baštovanstva, jeste činjenica da su mnoge od ovih smrtonosnih biljaka veoma česte. „Veliki broj biljaka koje ovde vidite raste u divljini, a većina se iznenađujuće lako uzgaja i u baštama“, dodaje Smit.
Jedan od primera je oleander (Nerium oleander), ukrasni grm sa prelepim cvetovima, čest u mnogim dvorištima. Međutim, svi delovi biljke sadrže srčane glikozide koji ometaju rad srca i mogu izazvati aritmije opasne po život. Zbog izrazito gorkog ukusa, slučajevi trovanja su retki, ali njegova dostupnost i toksičnost čine ga savršenim „oružjem“ u kriminalističkim romanima.
Još jedan popularan, a toksičan rod su rododendroni, kojima pripadaju i azaleje. Njihovi listovi sadrže grajanotoksin, koji napada nervni sistem. Iako je malo verovatno da bi ih neko jeo zbog neprijatnog ukusa, ovaj moćni neurotoksin nalazi se i u cvetovima.
Ako pčele sakupljaju nektar isključivo sa rododendrona, med dobija tamnu, crvenkastu boju i postaje poznat kao „ludi med“. Grčki vojskovođa i pisac Ksenofont je još 401. godine pre nove ere opisao njegove efekte: vojnici koji su ga jeli gubili su razum, povraćali, imali dijareju i nisu mogli da stoje na nogama. Srećom, niko nije umro, ali u većim dozama, ovaj med može biti fatalan.
Otrovi antičke Grčke
Dve godine nakon Ksenofontovog zapisa, 399. pre nove ere, još jedna otrovna supstanca zauvek je ušla u istoriju. Sokrat, koga je proročište u Delfima proglasilo „najmudrijim od svih Grka“, osuđen je na smrt.
Filozof Platon je detaljno opisao poslednje trenutke svog učitelja, koji je ispio pehar sa kukutom (Conium maculatum). Otrov je izazvao postepenu paralizu, počevši od nogu, sve dok hladnoća nije stigla do srca.
Kukuta, sa svojim bezazlenim izgledom i malim belim cvetovima, izuzetno je opasna jer se lako može pomešati sa jestivim biljkama poput peršuna ili divlje šargarepe. Raste širom sveta i jedna je od najpoznatijih biljaka u Vrtu otrova u Alnviku.
Pored kukute, u vrtu se nalaze i druge legendarne vrste. Jedić (Aconitum napellus), poznat i kao „kraljica otrova“, u grčkoj mitologiji povezuje se sa podzemnim svetom, dok se u srednjovekovnoj Evropi koristio za trovanje strela.
Velebilje (Atropa belladonna) vekovima je bilo deo evropskog folklora, povezivano sa vešticama i halucinogenim napicima. Tokom renesanse, žene su koristile ekstrakt ove biljke da bi proširile zenice i učinile pogled zavodljivijim, odakle potiče ime „bella donna“ – lepa žena.
Tanka linija između leka i smrti
Lista otrovnih biljaka koje takođe leče je duga. Tisa (Taxus baccata), čiji su svi delovi osim mesnatog omotača semena otrovni, izvor je jedinjenja koja se koriste u hemioterapiji za lečenje raka dojke.
Vinka (Catharanthus roseus), uobičajena ukrasna biljka, sadrži alkaloide koji su postali ključni lekovi protiv nekih oblika kancera.
Digitalis, ili naprstak (Digitalis purpurea), prelep cvet koji u pravoj dozi reguliše rad srca, dok ga u pogrešnoj zaustavlja, i danas je osnova za neke od najvažnijih kardioloških lekova.
Ove činjenice, međutim, ne umanjuju opasnost. U Vrtu otrova bezbednost je na prvom mestu. Glavni baštovan, Robert Ternent, kaže da osoblje preduzima različite mere predostrožnosti.
„Za neke delove vrta nisu potrebne posebne mere, dok za druge, poput leja sa invazivnim džinovskim svinjskim korovom, morate nositi puno zaštitno odelo, masku i rukavice“, objasnio je baštovan.
Neke biljke zahtevaju ekstremne mere. Australijska gimpi-gimpi (Dendrocnide moroides), poznata kao biljka čiji dodir izaziva najbolniji ubod na svetu, čuva se u staklenoj vitrini. Čak i najmanji kontakt sa njenim dlačicama izaziva osećaj koji je opisan kao „istovremeno prženje kiselinom i udar struje“. Bol može trajati mesecima, pa čak i godinama.
Vrt otrova nije samo turistička atrakcija, već i moćan edukativni alat. Kroz program „Škola otrova“, deca uče o opasnim biljkama, dok se u sklopu programa edukacije o drogama, uz posebne dozvole, uzgajaju kanabis, opijumski mak i koka.
Time se posetiocima na jedinstven način prikazuje ceo ciklus, od biljke do opasnosti koju droga predstavlja, ispunjavajući misiju vrta da obrazuje kroz priče koje se ne zaboravljaju lako.
(RTS)