Dve ključne lokacije, prostor tržnog centra „Staklenac“ na Trgu republike i Bajlonijeva pijaca, biće predmet detaljnih arheoloških iskopavanja. Zbog radova, „Staklenac“ će biti uklonjen, a pijaca privremeno izmeštena, čime se otvara jedinstvena prilika da se zaviri u slojeve skrivene decenijama, pa i vekovima.
Arheolog Milorad Ignjatović iz Muzeja grada Beograda, u gostovanju na Beogradskoj hronici, otkrio je šta njegov tim očekuje da pronađe i kako će izgledati ova svojevrsna trka sa vremenom.
Ispod Staklenca: Od rimske nekropole do Karlovog bastiona
Prostor na kojem se danas nalazi „Staklenac“ i okolina Narodnog pozorišta predstavlja pravu arheološku riznicu. Prema rečima Ignjatovića, upravo se tu očekuju najznačajniji nalazi.
„To je jedna od zanimljivih lokacija na toj trasi metroa. Tu se očekuju ostaci Karlovog bastiona iz početka osamnaestog veka“, objasnio je Ignjatović, misleći na deo austrijskog utvrđenja podignutog nakon osvajanja Beograda od Turaka.
Međutim, istorija ovog prostora seže mnogo dublje. „Verovatno ta građevina nije uništila ove starije ostatke. Tu su delovi rimske nekropole, a sasvim blizu i neki, da kažemo, industrijski deo tog rimskog grada, gde su bile peći za proizvodnju keramike, verovatno luksuzne za to doba“, dodao je arheolog.
Istraživanja će se sprovoditi na tri ključne pozicije: na uglu Francuske ulice, gde bi se mogli nalaziti ostaci Vidin kapije, i na samom prostoru „Staklenca“, gde se očekuje najveći obim iskopavanja.
Tim stručnjaka iz Muzeja grada Beograda, koji čini šest arheologa, konzervatori, studenti i radnici, biće na terenu. Procenjuje se da bi istraživanja mogla trajati od tri do šest meseci. „Ja ne verujem da će moći da se uradi nešto za kraće od tri meseca, a za jedno šest meseci bi arheolozi mogli da kažu da je to istraženo“, istakao je Ignjatović.
Metro kao muzej, šta će biti sa pronađenim blagom?
Jedno od ključnih pitanja koje se postavlja jeste sudbina potencijalnih otkrića. Mnogi evropski gradovi, poput Rima ili Atine, integrisali su arheološke nalaze u same metro stanice, stvarajući jedinstvene podzemne muzeje. Da li Beograd može da sledi taj primer?
„Naravno da postoji uvek takva neka mogućnost, ali to zavisi od investitora, a to je grad, i naravno od toga šta će se konkretno naći“, kaže Ignjatović. Podsetio je na primer rimskog vodovoda pronađenog pre nekoliko godina prilikom rekonstrukcije parka kod Skupštine.
„On nije mogao da se sačuva na licu mesta, ali smo sve delove izmestili, isekli deo po deo. U konačnom uređenju tog parka, neki delovi će se vratiti i biće prezentovani na površini. Bolje i tako nego nikako.“
Procedura je jasna: arheolozi podnose zahtev Gradskom zavodu za zaštitu spomenika kulture, koji potom procenjuje vrednost nalaza i donosi odluku. Mogućnosti su različite – od čuvanja na licu mesta, preko izmeštanja i kasnije prezentacije, do izdvajanja posebnog prostora unutar buduće metro stanice.
Bajlonijeva pijaca i potraga za neandertalcem
Druga lokacija, Bajlonijeva pijaca, nosi sa sobom drugačiju vrstu arheološkog uzbuđenja. Iako je bliža Dunavu, što može predstavljati izazov zbog podzemnih voda, ona krije potencijal za otkrića koja sežu duboko u praistoriju.
„Ono što može da bude zanimljivo jeste da su prilikom gradnje Bajlonijeve pivare tu nađeni ostaci kosti neandertalca. Moguće je da se sad, u nekim dubljim slojevima, kada se taj les skine, naiđe na neke mnogo starije ostatke“, rekao je Ignjatović, naglašavajući da je to za sada u domenu pretpostavki.
Na svim lokacijama na trasi metroa biće obezbeđen stalni arheološki nadzor. Ukoliko se tokom mašinskih iskopavanja pojavi nešto značajno, radovi će biti zaustavljeni kako bi stručnjaci mogli da intervenišu.
Ignjatović je obećao da će javnost biti redovno obaveštavana o svim nalazima, po uzoru na iskopavanja u Vlajkovićevoj ulici, koja su bila otvorena za građane. Beograd tako sa nestrpljenjem ne čeka priče koje će iskopavanja ispričati o njegovoj davnoj prošlosti.
(RTS)