Sve češće oluje koje su do sada bile retkost za severni deo Italije, danas donose posledice na kakve Italijani nisu navikli. Samo u Milanu i okolini polomljeno je više od pet hiljada stabala drveća.
Zato je grad koji je promoter inovacija, kreativnosti, dizajna i umetnosti, odlučio da raspiše konkurs otvoren za sve kreativce koji će to drveća, granje i polomljena stabla pretvoriti u umetnička dela koja će ostati u milanskim parkovima.
Mnogo pre ovog konkursa, rimski umetnik Andrea Gandini, već došao na ideju da pruži novi život drveću koje je isečeno ili prepušteno samo sebi, pretvarajući ga u umetnička dela širom Italije.
„Započeo sam sa ovim pre deset godina. Od 16. godine sam svakodnevno viđao isečeno drveće koje nije bilo iskorišćeno ni na jedan način, a to mi se činilo zaista kao traćenje nečeg što je vredno. Sve je krenulo vrlo spontano, a onda su ljudi počeli da cene to što vide, da me nazivaju ekološkim aktivistom i slično. Mada ja polazim od koncepta da je svako drvo individua koja najčešće živi duže od čoveka, ponekad i do 300 godina, tako da stabla pričaju neverovatne priče. Moja ideja je da pronađem identitet unutar stabla, dušu. Drvo poseduje sopstvene pokrete i ako si u stanju da razumeš drvo znaš šta sa njim treba da radiš“, kaže skulptor.
Andrea Gandini nikada nije tražio od gradskih vlasti dozvolu za rad na drveću jer je ubeđen da radi nešto što je za dobrobit čitavog društva. Trenutno se u Italiji nalazi više od 70 njegovih umetničkih dela, najviše u Rimu iz koga potiče, zatim dva u Milanu i u ostalim gradovima Italije. Njegovo istraživanje se bazira na odnosu između života i smrti te Andrea, kreirajući skulpturu od drveta, na neki način mu odaje počast.
„Radeći na drveću sam često pronalazio u njima eksere, našao sam jednu veliku bombu. Unutar jednog prastarog maslinovg drveta našao sam gnezdo sa okamenjenim jajima, cigle, kanape. I to nam pokazuje šta je sve to drvo preživelo tokom svog života. I toga je mnogo više u gradu jer ljudska bića imaju mnogo veću interakciju sa drvećem nego na primer u šumi. Sve ovo ne radim da bi postalo turistička atrakcija već više za lokalce, za nas koji u ovim gradovima živimo 24 sata dnevno, a sa ciljem da podarim tom drvetu identitet, te najčešće radim lica, često i prolaznika. Ovi radovi ne traju kratko, nekada mi treba jedna sedmica, nekada dve. Tako da imam puno vremena da se sretnemo sa lokalnim stanovništvom“, navodi Gandini.
Mada slične inicijative postoje širom sveta Andrea Gandini je razvio poseban odnos sa polomljenim i isečenim stablima. On je često u stanju da napravi skulpturu u samom srcu drveta bez da dotakne njegovu koru.
Umetnik je poznat u Rimu po svojim urbanim akcijama na teritoriji tog grada a njegova slava se sve više širi čitavom zemljom koja je, nakon intenzivnih oluja postala preplavljena drvećem koje je naizgled bez života a kome danas, gradske vlasti mnogih gradova u zemlji, žele da podare novi život raspisujući konkurse za umetnike, baš po ugledu na Andreu koji daje život onome što je na prvi pogled ostalo bez istog, pokazujući čitavoj zajednici da umetnost može da procveta na najneočekivanijim mestima i podari lepotu svima – jednu vrstu muzeja na otvorenom.
(RTS)