„Imali smo kod kuće jedan tradicionalni dedin čajnik iz 1936. godine. I taj je bio prvi u kolekciji, i mi smo neumorno počeli da skupljamo. Nabavljali smo svugde gde smo išli i gde smo putovali, i svi su nam suveniri bili čajnici. Svima je bilo čudno zašto baš čajnik, ali nama je on lep, svaki je drugačiji“, kaže Marija.
Odavno su prestali da ih broje.
„Suprug je, kako smo koji dobijali, kupovali, svaki slikao na isti uzorak za katalog i vodio je računa do nekog 500. koji je sa ljubičicama, a koji je nama posebno drag. I tu smo nekako stali. Ostatak od onih drugih 500 nije u katalogu, ali će verovatno jednog dana biti“, obećava kolekcionarka.
Jedino što je teže od brojanja je očistiti sve ove predmete.
„To bude radna akcija. Svi se poskidaju dole, svi se prebrišu, prebriše se polica, pa se vraćaju. Onda mi gledamo da ih stavimo na isto mesto na kome su bili. Posto je jako teško, ako se samo pomeri neki, nama je to onda jako čudno, pošto mi ih tako pamtimo“, dodaje Marija.
Iako imaju čajnike svih veličina, dizajna, oblika, boja, jedan ipak izdvajaju.
„Titov komplet, meni je on poseban. To je Bavaria uradila 1988. godine. Imamo sve, ceo komplet. Jako mi je to interesantno. Mi smo bili u Kući cveća i tamo smo videli taj komplet, ali bez čajnika. I jako sam bila ponosna, mi imamo i čajnik. Kao, vaš komplet nije komplet. Nabavli smo ga na Najlonu. Čajnike, uglavnom nabavljamo na pijacama“, navodi kolekcionarka.
Izlagali su na brojnim izložbama u Gerontološkom centru u Novom Bečeju, u Glavaševoj kući, u Sremskim Karlovcima, na Petrovaradinu.
„Ja verujem da ćemo mi to dati nekom muzeju. Ćerka predlaže da jedno 200 zadržimo, a ove druge da otuđimo. Međutim, mi to za sada nećemo. Još uvek mislimo da možemo da ih održavamo, da ih gledamo, da budu tu sa nama“, naglašava Marija.
U šali kažu da tri godine piju čaj, ne bi upotrebili sve čajnike.
(RTS)