Najveća poznata škorpija na svetu živela je pre oko 415 miliona godina na području današnje Velike Britanije, u periodu kada su životinje na kopnu još uvek bile relativno male, pokazuje novo naučno istraživanje.
Praistorijsko stvorenje, nazvano Praearcturus gigas, prema procenama naučnika dostigalo je dužinu od oko jednog metra, dok su njegova snažna klešta bila dugačka približno 16 centimetara.
Prema saopštenju Univerziteta u Mančesteru, ova škorpija je verovatno bila zastrašujući predator koji je lovio na poplavljenim ravnicama tokom ranog devona. U to vreme život na kopnu još je bio u ranoj fazi razvoja i uglavnom su ga činili mali zglavkari.
Zglavkari danas predstavljaju najraznovrsniju grupu životinja na Zemlji, a u njih spadaju insekti, rakovi, škorpije i pauci.
Otkriće da je tako velika škorpija živela pre 415 miliona godina, mnogo pre pojave složenih kopnenih ekosistema i šuma, pruža nove uvide u evolucionu istoriju gigantizma kod zglavkara.
„Potvrda da je ova životinja zaista škorpija suštinski menja naše razumevanje toga kako i kada su ova stvorenja dostigla tako izuzetne dimenzije“, izjavio je Ričard Hauard, prvi autor studije i kustos fosilnih zglavkara u Prirodnjačkom muzeju u Londonu.
Više od jednog veka naučne nedoumice
Ostaci vrste Praearcturus gigas, koji su do sada pronađeni na više lokacija u Engleskoj i Velsu, prvi put su opisani još sedamdesetih godina 19. veka. Međutim, naučnici su decenijama raspravljali o tome kojoj životinji ti fosili zapravo pripadaju.
„Praearcturus je više od jednog veka zbunjivao nas paleontologe“, rekao je koautor studije Rasel Garvud, paleontolog sa Univerziteta u Mančesteru.
Istraživači su u početku smatrali da ostaci pripadaju velikom raku. Osamdesetih godina prošlog veka pojavila se hipoteza da je reč o škorpiji, ali je ta ideja kasnije dovedena u pitanje zbog nepotpunosti fosila i nedostatka karakterističnog škorpijskog repa.
U najnovijoj studiji, objavljenoj 2. juna u naučnom časopisu Palaeontology, autori su ponovo analizirali ključne primerke koji se čuvaju u Prirodnjačkom muzeju u Londonu, koristeći savremene tehnike snimanja i analize.
Pored toga, uporedili su ih sa drugim fosilnim materijalom i nedavno opisanim praistorijskim životinjama koje su sa većom sigurnošću identifikovane kao škorpije. Analiza je pokazala da je P. gigas zaista najverovatnije bio škorpija. Istraživači su istoj vrsti pripisali i nekoliko drugih fosilnih primeraka pronađenih u istoj geološkoj formaciji.
Naučnici su takođe zaključili da je ova životinja možda bar deo života provodila u vodama. Na tu mogućnost ukazuje prisustvo rožnatih struktura poznatih kao epimere na pojedinim fosilima. Slične strukture kod današnjih rakova i jastoga služe za podršku i zaštitu tvrdog gornjeg oklopa.
„Bez složenih kopnenih ekosistema koji bi mogli da podrže Praearcturus, ove životinje su verovatno deo svog života provodile loveći u vodi“, rekao je Hauard.
Takav način života mogao bi delimično da objasni njegovu veličinu, jer voda omogućava lakše održavanje masivnog tela. Istovremeno, naučnici smatraju da je nedostatak drugih velikih kopnenih predatora mogao da omogući ovoj škorpiji da dostigne dimenzije koje bi u drugačijim uslovima bilo teže postići.
„Kombinovanjem materijala iz više kolekcija i primenom najsavremenijih tehnika snimanja uspeli smo da stvorimo mnogo jasniju sliku o ovoj životinji nego što je to ranije bilo moguće, što je zaista uzbudljivo“, izjavio je Garvud i dodao: „Ono što Praearcturus čini tako zanimljivim jeste činjenica da je dostigao ogromne razmere u vreme kada su brojni oblici života na kopnu inače bili relativno malog obima. Ipak, to je bio svet koji je na neki način mogao da podrži tako velikog predatora“.
(RTS)