Prohujak, smućak, beztebnost, lasnolomna i mnogobrojne druge reči, našle su se na listi odabira za najbolju novu reč srpskog jezika. Za najbolju je odabrana reč duhoklonuće, autorke Dragane Albijanić iz Subotice, koja ne krije zabrinutost za srpski jezik, zbog nepotrebnih tuđica koje ga sve više osiromašuju.
„Razmišljala sam o tome, koje su se to tuđice uvrežile, ustalile u srpskom jeziku, a da mi za njih možemo naći odgovarajuću jednu srpsku reč i jednostavno mi se nametnula reč depresija sa svim svojim silnim značenjima. Pokušala sam da nađem jedan srpski izraz koji u sebi sažima suštinu tog stanja, tako da sam pokušala da spojim i tačno značenje, suštine tog stanja depresija i zvučanje koje nije nebitno, dakle da se zvučanje uklapa u duh srpskog jezika“, objašnjava Dragana Albijanić iz Subotice.
Opstanak jezika u savremenom dobu je veliki izazov za društvo, ali i profesore književnosti. Svakodnevna briga o srpskom jeziku je zadatak svih nas, saglasna je struka, ali i građani.
„Sve je ovo pokrenulo na neki način narod da razmišlja našim jezikom. Mnogi se prebacuju pa razmišljaju kako se to kaže na engleskom. Mislim da je ovo lepo, zato što kad mi, našoj deci u nižim razredima kažemo depresija, oni možda ne znaju šta je, ali kad vi nekom kažete da je duhom klonuo, njemu je jasnije šta je to“, navodi Ljudmila Vuković, profesor srpskog jezika.
Građani su saglasni da je dobro da tražimo reči koje su adekvatne, odnosno bliže našem jeziku i da ima mnogo boljih i lepših reči koje mi ne koristimo.
U okviru mnogobrojnih manifestacija i projekata, Društvo za srpski jezik i književnost Srbije, svakodnevno se bori za očuvanje jezika. Zahvaljujući manifestaciji „Mart, mesec srpskog jezika“, prošle godine, za najlepšu reč u srpskom jeziku, izabarana je reč praskozorje.
Najbolje nove srpske reči
Kako stoji na sajtu „Mala biblioteka“ iz Londona, takmičenjem za „Najbolju novu srpsku reč” žele da podstaknu i javni razgovor o vrednostima reči koje govorimo.
Među prvih deset reči sudijskog glasanja našle su se reči: 1. Duhoklonuće, 2. Prohujak, 3. Prikačica, 4. Smućak, 5. Susramlje, 6. Otkazniti, 7. Lasnolomna, 8. Uzrenje, 9. Premisliti, 10. Opazica.
Prvonagrađena reč duhoklonuće, koju je osmislila Dragana Albijanić, zamena je za reč depresija koja je latinskog porekla, mada je u srpski jezik najverovatnije ušla i ustalila se preko engleskog jezika (depression), pa bi se moglo reći da je zamena za ovaj anglicizam, navodi Albijanićeva. Reč je kovanica dve srpske reči: duh + klonuće (klonulost) i donekle inspirisana ruskom rečju upádok koja je u standardnom rečniku prevedena kao: opadanje, slabljenje, propadanje, dekadencija, a takođe je u rečniku navedena kao jedna od ruskih reči kojom se može prevesti reč depresija [depresija ž. – depréssiя; upádok].
S obzirom da se sa psihološkog aspekta suština depresije objašnjava kao gubitak volje za aktivnostima, klonulost duhom, a slično tumačenje ima i staroslovenska reč uninije koju Sveti Oci protivstavljaju reči depresija u značenju čamotinja, klonulost, mrzovolja duha…, reč duhoklonuće, u smislu (o)padanja duhom, klonulosti duhom, dobra zamena za ustaljenu reč depresija.
Reč prohujak, koju je poslala Maša Antonijević iz Jagodine, zamena je za reč flešbek – trenutak iznenadnog izranjanja minulog trenutka u svesti pojedinca; prohujali trenutak. Složenica flešbek nam govori da je reč o iznenadnom procesu (flash – blic, munja) koji čoveka vraća u prošlost (back – nazad, natrag), što je sadržano u prefiksu prohuj- od reči prohujalo. Ovaj prefiks, takođe, onomatopejski dočarava proces o kome govori. Ostatak reči dala je reč trenutak koja ponovo ukazuje da je reč o procesu koji nastupa u trenu, kao i da se radi o nekom (minulom) trenutku.
Prikačica, koju je predložio Miloš Mićović iz Beograda, trebalo bi da zameni anglicizam attachment. Mićović u obrazloženju navodi da ovu nametnutu englesku reč sva naša deca redovno koriste, ali da nemamo prava da ih kudimo zbog otuđenja od maternjeg jezika, kada „niko od nadležnih nije ni malim prstom mrdnuo za spasenje poljuljanih temelja srpskog jezika i kulture“. Da se više ne bismo šetali širinom tuđih jezičkih polja, odakle ćemo, svako malo, ubrati poneku naizgled primerenu stranu reč, trebalo bi zastati na međi i budućim naraštajima sačuvati bogatstvo maternjeg jezika. „Upravo zbog toga, moja precizno odmerena srpska reč prikačica, postaje mnogo bitnija od pukog prevoda nepoželjne tuđice“, ističe Mićović.
Glasovi javnosti
Prema glasovima javnosti, duhoklonuće je takođe izabrano kao najbolja reč, a na drugom mestu se našla reč bestebnost, Marte Mladenović iz Beograda, koja ne znači nedostajanje, već stanje bez jedne određene osobe. A treće mesto je zauzela reč beznemož, Vuka Mašića iz Novog Beograda, kao zamena za mast-hev (must have) – nešto što se mora imati, bez čega se ne može.
(RTS)