Predstavnici lokalne samouprave, Ekspa 2027 Beograd, turističkog sektora, privrede i lokalnih proizvođača razgovarali su o tome kako veliki broj stranih gostiju koji će 2027. doći u Srbiju usmeriti i ka Zlatiboru.
Ekspo 2027 očekuje više od 1,5 miliona stranih posetilaca i više od 135 međunarodnih učesnika, što turističke destinacije u Srbiji vide kao priliku za snažnije predstavljanje na inostranom tržištu.
Direktorka JP „Gold gondola Zlatibor“ Bojana Božanić kaže da je ideja da se očuvanje autentičnosti Zlatibora poveže sa novim razvojnim prilikama.
„Gondola Etno vajb od početka smo gradili kao događaj koji čuva autentičnost Zlatibora, njegove ljude, tradiciju i lokalne proizvode, a ove godine želeli smo da napravimo korak dalje“, rekla je Božanićeva.
Prema njenim rečima, „Gondola Etno vajb tolks“ treba da bude mesto povezivanja institucija, privrede i turističkog sektora i razgovora o daljem razvoju Zlatibora.
„Ekspo 2027 je velika prilika da sve što smo godinama gradili predstavimo mnogo široj, međunarodnoj publici“, istakla je Božanićeva.
Od Ekspa do Zlatibora
Jedan od najkonkretnijih planova jeste kreiranje turističkih programa koji bi posetiocima svetske izložbe omogućili da tokom boravka u Srbiji posete i Zlatibor.
Direktor Turističke organizacije Zlatibor Vladimir Živanović najavio je posebne pakete i organizovane dolaske, uključujući i programe za volontere koji će tokom Ekspa boraviti u Beogradu.
„Tokom Ekspo 2027 želimo da Zlatibor predstavimo međunarodnoj publici, ali i da napravimo konkretan korak dalje – da kreiramo posebne pakete i organizujemo dolaske na Zlatibor, uključujući i programe namenjene volonterima koji će tokom izložbe boraviti u Beogradu“, naveo je Živanović.
Kao jedan od narednih koraka izdvojio je snažnije povezivanje turističke privrede i formiranje destinacijske menadžment organizacije.
„Zlatibor za to ima ljude, snagu, viziju i volju“, poručio je Živanović.
Cilj da strani gosti ostanu u Srbiji duže
Predstavnik Ekspa 2027 Beograd Igor Kovačević ocenio je da Zlatibor već ima izgrađen turistički proizvod i da je sledeći zadatak njegovo snažnije predstavljanje svetskom tržištu.
„Zlatibor više nije lokalna destinacija – ovde ne govorimo o potencijalu, već o turističkom proizvodu koji već postoji i koji treba dobro pripremiti, upakovati i predstaviti svetu“, rekao je Kovačević.
Kako je naveo, značaj Ekspa ne bi trebalo meriti samo brojem ljudi koji će posetiti izložbu tokom nekoliko meseci.
„Naš cilj nije samo nekoliko meseci trajanja izložbe, već da ostavimo utisak zbog kojeg će se strani gosti vraćati. Ako uspemo da prosečan boravak stranih gostiju u Srbiji produžimo makar za jednu noć, napravili smo ogroman rezultat“, rekao je Kovačević.
On je naglasio da je dugoročni cilj održivi turizam koji omogućava lokalnom stanovništvu da ostane, radi i razvija svoje poslove.
Infrastruktura kao uslov daljeg rasta
Predsednik Opštine Čajetina Milan Stamatović ukazao je da dalji turistički rast mora da prati razvoj infrastrukture i zaštita životne sredine.
Prema njegovim rečima, nastavljaju se ulaganja u vodne resurse, nove akumulacije, reciklažno dvorište i sisteme za preradu otpadnih voda, dok je kao sledeći veliki korak označeno unapređenje saobraćajne povezanosti, uključujući i projekat izgradnje aerodroma.
„Naš cilj je da sačuvamo etno stil, tradicionalne proizvode i prirodu Zlatibora, ali da ih uklopimo u moderan i savremen razvoj destinacije“, rekao je Stamatović.
Lokalni proizvodi deo ponude za strane goste
Važan deo turističkog proizvoda Zlatibora ostaju lokalna hrana i tradicionalni proizvodi, koji bi kroz očekivani dolazak većeg broja stranih gostiju mogli da dobiju i širu publiku.
Direktor Zlatiborskog eko agrara Marko Marić ocenio je da su poljoprivreda i turizam na Zlatiboru „izuzetno kompatibilne grane“.
„Naš posao je da okupljamo i podržavamo lokalne proizvođače i pomognemo im da svoje proizvode plasiraju na najbolji mogući način. Zadovoljan proizvođač, zadovoljan hotelijer i ugostitelj i, na kraju, zadovoljan gost – mislim da je to recept i naš zadatak je vrlo jasan“, rekao je Marić.
Skup je održan u okviru drugog festivala „Gondola Etno vajb“, koji na međustanici Gold gondole traje do 12. avgusta, uz etno-bazar, lokalne proizvođače, umetnike i zanatlije i radionice za decu i odrasle.
(RTS)