Nebom i travnatim terenima patrolira još od 2008. godine, gospodareći ovim klubom čija tradicija traje više od jednog veka.
Svakog dana može da se vidi kako leti iznad Centralnog terena, ali samo između četiri i devet ujutru, pre nego što se kapije svetog teniskog zdanja otvore za publiku.
„Počinjemo čim sunce izađe, kada sve ptice postanu aktivne. To je najbolje vreme da obiđemo kompleks i proverimo da li ima golubova koji bi mogli da naprave problem“, rekla je za AFP sokolarka Dona Dejvis (59).
Njegov posao je da uplaši golubove koji traže ukusan zalogaj i da ih spreči da prave gnezda na krovovima klubskih zgrada.
Dosadni golubovi se, inače, ne daju lako oterati. Čak ih ni mečevi koji su u toku ne sprečavaju da se okupljaju na obližnjoj terasi i posmatraju kakve ih poslastice čekaju ispod.
„Golubovi imaju izuzetno razvijen njuh, tako da mogu da namirišu seme trave čim se poseje“, objašnjava Dejvisova. „Za ptice je to kao kavijar.“
Ideja da se na Vimbldon dovede jastreb došla je Dejvisovoj dok je gledala polufinale iz 1999. godine između Amerikanca Pita Samprasa i Britanca Tima Henmana, kada su golubovi sleteli na teren.
Brojni pokušaji da ih oteraju, uključujući i Samprasovo mahanje reketom ka njima, nisu urodili plodom, pa je meč morao da bude prekinut.
„Pomislila sam: ‘Ne mogu da verujem. Svaki poen je važan, a ovo prekida tok igre’“, priseća se sokolarka.
Pozvala je klub i rekla im: „Mislim da mogu da vam pomognem. Imam jastrebove i sokolove koje obučavam i puštam u let.“
Tako je prvi jastreb, Hemiš, počeo da radi na Vimbldonu.
Rufus „ne radi“ samo na Vimbldonu
Usledilo je probno angažovanje, tokom kojeg su uznemireni golubovi odleteli, što je ubedilo čelnike kluba da prihvate rešenje, pa je Hemiš, jastreb vrste Harisov jastreb, postao stalni deo dvonedeljnog šampionata.
Kada je došlo vreme za smenu, Rufus je sa samo 18 nedelja preuzeo ulogu glavnog „čuvara“ terena.
Danas ova tamnosmeđa ptica prodornog pogleda ima raspon krila od jednog metra i teži oko 700 grama.
Na Centralnom terenu često sedi na tribinama i pažljivo osmatra svaki pokret.
Iako Dejvisovu često pitaju ko će jednog dana naslediti Rufusa, ona takva pitanja odbacuje. Ovi jastrebovi mogu da žive i do 30 godina.
„Ljudi su me čak pitali da li bi, kada jednog dana ugine, trebalo da ga prepariraju za muzej“, našalila se Dejvisova.
Kada nije na Vimbldonu, Rufus rasteruje ptice sa kriket terena Lords i iz okoline Vestminsterske opatije. A kada ne radi, kod kuće je u centralnom delu grofovije Northemptonšir.
Tokom godina postao je prava medijska zvezda. Ima i sopstveni nalog na Instagramu sa više od 9.000 pratilaca.
Ipak, slava ga je umalo skupo koštala. Godine 2012. ukraden je sa Vimbldona, nakon što ga je Dejvisova preko noći ostavila u svom kombiju, u transportnom kavezu.
Usledila je očajnička potraga.
„Zaista smo mislili da je to kraj i da ga nikada više nećemo videti.“
Na kraju su ga novinari britanskog tabloida Dejli mejl pronašli u jednom prihvatilištu za životinje na jugu Londona.
„Do danas ne znamo šta se dogodilo, ali najvažnije nam je bilo što smo dobili Rufusa nazad“, kaže Dejvisova.
Već sledećeg dana Rufus se našao na naslovnoj strani lista Tajms, uz naslov: „Rufus se vratio“.
(RTS)