Čuvena poruka „svi ljudi su stvoreni jednaki“ – i 607 robova
DNK analiza iz 1998. i obimni istorijski dokazi naveli su fondaciju koja danas upravlja Montičelom na zaključak da je Džeferson, godinama posle smrti supruge, bio otac šestoro dece svoje robinje Sali Hemings – inače polusestre njegove pokojne žene – od kojih je četvoro doživelo odraslo doba; upravo su oni jedina porobljena porodica kojoj je Džeferson ikada dao slobodu.
Kuriozitet je i da se u njegovom prvobitnom nacrtu Deklaracije nalazio pasus koji osuđuje trgovinu robljem, ali ga je Kongres izbacio.
Žiletom i lepkom napravio svoje „jevanđelje“
Žiletom i lepkom Džeferson je iz šest primeraka Novog zaveta – na grčkom, latinskom, francuskom i engleskom – isekao i slepio sopstvenu verziju Jevanđelja: bez ijednog čuda, bez neporočnog začeća i bez vaskrsenja, tako da se njegova priča završava Isusovim pogrebom.
Želeo je da izdvoji ono što je smatrao „najuzvišenijim moralnim kodeksom ikada ponuđenim čoveku“ i prikaže Isusa isključivo kao velikog moralnog učitelja. Knjigu je krio od javnosti do kraja života; Smitsonijan ju je otkupio 1895. za 400 dolara, a Kongres je početkom 20. veka odštampao 9.000 primeraka, koji su decenijama uručivani novim senatorima.
Predsednik koji nije držao govore
Briljantan na papiru, Džeferson je bio slab i nevoljan govornik: za osam godina u Beloj kući održao je praktično samo dva javna govora – oba inauguraciona – a i oni su izgovoreni toliko tiho da ih je malo ko čuo.
Godišnje obraćanje o stanju nacije odbijao je da čita pred Kongresom, jer ga je podsećalo na monarhovu „besedu s prestola“, pa ga je slao u pisanoj formi – prvo je 1801. odneo njegov sekretar Meriveder Luis. Tu praksu američki predsednici sledili su više od jednog veka, sve dok je Vudro Vilson nije prekinuo 1913. godine.
„Poligraf“ – ali ne detektor laži
Džefersonov omiljeni uređaj zvao se „poligraf“, a s detektorom laži nema nikakve veze: bila je to mehanička mašina za kopiranje pisama, u kojoj sistem poluga povezuje dva pera, pa dok je Džeferson pisao jednim, drugo je istovremeno ispisivalo identičnu kopiju. Za čoveka koji je tokom života napisao oko 19.000 pisama to je bila revolucija – nazvao ju je „najfinijim pronalaskom sadašnjeg veka“ i držao po jedan primerak u Beloj kući i na Montičelu.
Nije ga on izumeo, već Englez Džon Ajzak Hokins, koji ga je patentirao 1803, ali je Džeferson s proizvođačem Čarlsom Vilsonom Pilom godinama usavršavao dizajn, šaljući mu predloge za poboljšanja.
Preteča kancelarijskih rotirajućih stolica
Džeferson je bio opsednut spravama, a najpoznatija je stolica u kojoj je, prema porodičnom predanju, sedeo u Filadelfiji dok je pisao nacrt Deklaracije nezavisnosti: vindzorska stolica s okretnim mehanizmom od gvozdenog vretena i koturača, kakvu u Americi gotovo niko dotad nije video.
Politički protivnici su mu se zbog nje rugali – jedan je 1796. godine pisao o „čudesnoj vrtešci od stolice koja omogućava da čovek okreće glavu ne mrdajući zadnjicom“. Danas se čuva u Američkom filozofskom društvu u Filadelfiji i smatra se jednom od preteča današnjih kancelarijskih stolica.
Napisao sopstveni epitaf i prećutao da je bio predsednik
Džeferson je sam osmislio svoj nadgrobni spomenik i sastavio epitaf, uz izričito uputstvo da na kamenu stoji sledeće „i ni reč više“:
Autor Deklaracije o američkoj nezavisnosti, autor Statuta Virdžinije o verskoj slobodi i otac Univerziteta Virdžinije
Želeo je, kako je zapisao, da ga „pamte po tim svedočanstvima“. To što je osam godina bio predsednik Sjedinjenih Američkih Država, izgleda da nije smatrao vrednim pomena.
(RTS)