Iranci su prilično detaljno opisali bliski susret dve podmornice, navodeći da je „Fateh“ otkrio i primorao američku podmornicu da izroni dok je prolazila kroz tesnac.
Komandant iranske ratne mornarice Šahram Irani je objasnio i da je američka podmornica nakratko, ušla u teritorijalne vode Irana, ali i da je posle upozoprenja otplovila.
Nekoliko sati kasnije, komanda američke Pete flote odbacila je tvrnje Teherana kao deziformaciju, navodeći da „ni danas, a ni u poslednje vreme ni jedna američka podmornica nije prošle kroz Ormuški tesnac“.
Navodni incident se dogodio svega nedelju dana pošto je američki predsednk Džozef Bajden objavio da u Persijski zaliv šalje nuklearnu podmornicu kao upozorenje Iranu, posle serije raketnih napada na američke snage u Siriji, za koje je Vašington optužio proiranske milicije.
„Ova podmornica je upotrebila sve mogućnosti da prođe u potpunoj tišini i ne bude otkrivena. Činjenica da je povredila naše teritorijalne vode će, sigurno, izazvati reakciju međunarodnih tela“, rekao je komandant iranske mornarice.
„Ovo je još jedna iranska dezinformacija koja ni na koji način ne pomaže stabilnosti i bezbednosti pomorskog saobraćaja“, saopštila je Peta flota, čija se baza nalazi u Bahreinu.
Serija incidenata, Iran protiv Amerike i obrnuto
Poslednji u dugoj seriji incidenata između iranske i američke ratne mornarice dogodio se sredinom oktobra, kada je Teheran, nakratko, zaplenio američka podvodna drona tokom manevara u Crvenom moru.
Pentagon je i taj navodni incident demantovao, ali su Iranci nekoliko meseci ranije, objavili fotografije američkih pomorskih dronova zakačenih sajlama za iranski brod.
Prema američkoj verziji, specijalci mornarice SAD su gliserima prišli brodu, presekli sajle i „oslobodili“ dronove.
Brod koji je vukao dronove identifikovan je kao „Šahid Bazijar“, pomoćni brod Revolucionarne garde, dok su dronovi patrolirali u sklopu vežbi američke Pete flote.
Početkom aprila iranska mornarica je „odvratila“ američki izviđački avion, a Iran je 2019. godine uspeo da obori američku bespilotnu letelicu iznad Ormuškog moreuza. Amerikanci su, pak, po naredbi tadašnjeg predsednika Donalda Trampa u napadu dronova u Bagdadu 2020. godine ubili komandanta Revolucionarne garde Kasema Solejmanija.
Tenzije između SAD i Irana ne prestaju još od svrgavanja šaha Reze Pahlavija i talačke krize koja je usledila odmah nakon toga. Poslednji u nizu problema u odnosima dve države izazvali su obaveštajni izveštaji prema kojima pripadnici Revolucionarne garde obučavaju ruske vojnike za upravljanje iranskim dronovima viđenim na ukrajinskom frontu.
Iran, istovremeno, optužuje SAD i Izrael da ohrabruju i podstiču proteste koji su u toj državi izbili posle smrti Mahse Amini koju je policija u Teheranu, u koji je došla da poseti rodbinu, uhapsila zbog navodnog nepoštovanja strogih pravila u vezi sa nošenjem hidžaba. U protestima koji su usledili, stradalo je više od 200 ljudi, dok su stotine uhapšene.
Ipak, najveći problem u odnosima dve države predstavlja iranski nuklearni program, koji Vašington i Tel Aviv vide kao pokušaj Teherana da se domogne atomskog oružja, što vlasti u Iranu demantuju.
(RTS)