Zastave Izraela i Sjedinjenih Američkih Država paljene su od Malezije do Libana u čast „Dana Jerusalima“, koji prate marševi podrške Palestincima i istovremene pretnje Americi i Izraelu.
„Amerikanci su Izraelcima rekli da su im prioritet Ukrajina i Tajvan“, rekao je prvi čovek Hezbolaha, Hasan Nasralah, ocenjujući da razvoj situacije u svetskoj politici ima „negativan uticaj na izraelski režim“.
„Vaši glupi potezi na Zapadnoj obali, Pojasu Gaze, Libanu i Siriji mogu izazvati ozbiljne sukobe u regionu… Poručujem neprijateljima, koji se plaše da napadnu Iran – vaši potezi su opasni jer Palestinci predstavljaju naše crvene linije“, upozorio je lider Hezbolaha.
Slične poruke čule su se sa skupova podrške Palestincima u Maleziji, Pakistanu i Iranu, gde je na ulice izašlo nekoliko desetina hiljada ljudi, koji su palili zastave SAD i Izraela.
Komandant Revolucionarne garde, Hosein Salami poručio je okupljenima u Isfahanu da je „izraelski režim blizu kolapsa“, te da se plaši da pusti jevrejske vernike blizu jerusalimske džamije Al Aksa, jer se „plaši palestinskog ustanka“.
„Njihove ulice su pod okupacijom zbog velikih protesta i očajni režim je na ivici kolapsa“, rekao je prvi čovek elitnih jedinica iranskih oružanih snaga, koje Izrael već godinama optužuje za naoružavanje niza milicija u Libanu, Siriji i palestinskim teritorijama.
Žestoku retoriku dvojice lidera, čija je uloga od ključne važnosti za stabilnost Bliskog istoka, nisu, međutim, pratili i događaji na terenu, pa izraelski mediji javljaju da je „Dan Kuda“ u Jerusalimu, uprkos vatrenoj uvertiri, protekao bez značajnijih problema.
Ipak, grupa hakera koja se predstavlja kao „Anonimus Sudan“ nakratko je blokirala sajtove nekoliko izraelskih banaka i pošte, što je savetnik za sajber bezbednost ministarstva odbrane, Ošer Ašur ocenio kao pokušaj da se ovaj dan pretvori u „crni petak izraelske ekonomije“.
Suštinski, sajber napadi bili su najozbiljniji incident tokom obeležavanja „Dana Jerusalima“, pošto su se desetine hiljada ljudi molile oko džamije Al Aksa. Izraelski izvori tvrde da je molitvi prisustvovalo 130.000 ljudi, dok Palestinci smatraju da se oko džamije u Jerusalimu okupilo dvostruko više vernika.
U neposrednoj blizini vijorila se ogromna zastava Hamasa, palestinske militantne organizacije koja je proteklih dana, posle upada izraelske policije u Al Aksu, ispalila nekoliko desetina projektila ka Izraelu.
Hronika nasilja
Seriju događaja, koji su još jednom došli do usijanja, pokrenula je 4. aprila izraelska policija tvrdeći da se u Al Aksi zabarikadirala grupa maskiranih vernika u džamiji koja sprema napade na Jevreje.
U događajima koji su usledili povređeno je najmanje 37 Palestinaca, a nekoliko stotina je uhapšeno. Povređena su i najmanje dva izraelska policajca.
Obračun pred trećim po važnosti svetilištem u islamskom svetu izazvao je talas reagovanja u arapskom svetu, pa je zakazan hitan sastanak Arapske lige, a oštro su protestovali Jordan, Egipat, Turska, Iran i još niz država.
Odmah zatim, desetine rakete poletele su sa palestinskih teritorija i Libana ka Izraelu, ali je većinu projektila oborila protivvazdušna odbrana. Najmoćnija šiitska organizacija u regionu, Hezbolah, odbacila je bilo kakvu vezu sa ovim događajima, ali lokalni analitičari smatraju da je su napadi bili teško izvodivi bez, bar prećutnog, odobrenja te organizacije.
Iran protiv Izraela
Izraelski izvori tvrde da talas raketnih napada na Izrael, koji je usledio posle upada policije u džamiju Al Aksa u Jerusalimu, predstavlja pokazatelj nove strategije Irana – odnosno istovremenih udara na Izrael sa više strana.
Tokom nedelje nasilja, projektili su na Izrael ispaljivani sa lokacija u Pojasu Gaze, iz Libana i Sirije, što je protumačeno „očiglednom koordinacijom“ pripadnika Hamasa, Islamskog džihada i Hezbolaha iz Teherana.
Gotovo istovremeno, generalštab iranskih oružanih snaga, koji koordiniše akcije vojske i Revolucionarne garde, najavio je „seriju kriza bez presedana u istoriji, posle koje će Izrael prestati da postoji“.
Direktorat za vojnu bezbednost izraelskih oružanih snaga upozorio je političare da je zemlja bliže ratu nego miru, kao i da će tenzije, posle ramazana, nekako splasnuti.
„U ovoj fazi, Iranci nisu uspeli da krizu iz Iraka, Sirije, Libana, Pojasa Gaze i Zapadne obale prenesu na teritoriju Izraela, ali je izvesno da će nastaviti da pokušavaju“, tvrde izraelski obaveštajci.
Večna borba za Brdo hrama
Brdo hrama, na kojem se nalazi Al Aksa, sveto je mesto i za hrišćane i za Jevreje, jer su se tu nalazili Hram kralja Solomona, koji su uništili Vavilonci, i hram koji su sa zemljom sravnili Rimljani u prvom veku nove ere.
Izrael je ovaj deo Jerusalima osvojio od Jordana tokom Arapsko-izraelskog rata 1967. godine i smatra ga integralnim delom prestonice. Ipak, izraelske vlasti su decenijama sprečavale jevrejske verske obrede na tom mestu kako bi sprečile izbijanje nasilja.
Dozvola za održavanje diskretnih obreda na obodima Al Akse, koje su izraelske vlasti odobravale poslednjih godina, razgnevile su Palestince, ali i čitav niz muslimanskih država, posebno otkad su najradikalniji Jevreji počeli da najavljuju izgradnju novog hrama unutar ovog kompleksa.
U prilično haotičnu situaciju, tokom dana, uključio se Islamski džihad, koji je zapretio eskalacijom nasilja i „neizbežnim sukobima u danima koji dolaze“.
(RTS)