U porti ležimirske crkve, jedne od devet, koje su doživele najveću tragediju Drugog svetskog rata, već osam decenija u dve jame, počivaju žrtve nastrašnijeg mučenja i pogroma pravoslavnog življa. U naletu odmazde, u jesen 1943. na ulazu u selo Nemci i ustaše spalili su u kući nepokretnog dečaka, a potom žene, decu i starce zatvorili u crkvu.
“Likvidacije su započele 27 novembra u jutarnjim časovima i trajale su sve do popodnevnih časova. Negde oko 96 ljudi je po onome što mi imamo na osnovu spiskova do kojih smo došli ubijeno, jedan deo je ubijen u samoj crkvi, jedan deo je izveden ispred crkve, tu poređan uza zid crkve i postreljan a nakon toga je miniran crkveni toranj, on je pao na crkvu, obrušio je svodove i one ljude koji su bili poluživi je faktički usmrtio”, navodi Stevo Lapčević, Muzej Srema.
Krvavi pir ustaša i Nemaca, jedina je preživela trogodišnja devojčica Delija Laušević, koju su roditelji sakrili u jamu za kreč i pokrili šibljem, gde je sačekala da je pronađe seoska babica, travarka Julka-ispričao nam je njen unuk, Vasa Pejčić.
“Ona je bila u mraku sama, tri godine stara i to je sve slušala i kada su joj roditelje klali i ubijali i pucali iz vatrenog oružja. Kad je sve utihnulo, kada su se oni povukli, onda je moja baka došla ovamo dole kroz ovu jarugu i čula je da dete plače i zapomaže, zavukla se i uhvatila je za ruke i iznela je“, prepričava Vasa Pejčić, iz Ležimira.
Baka Julka je Deliji vidala rane po telu, ali i na duši i kasnije joj pronašla rodjake koji su je odgajili. U seoskom hramu na ploči upisan je deo imena ubijenih, među njima i devetnaestoro dece. Na inicijativu sremske eparhije započet je proces kanonizacije, a kada se završi ekshumacija, kosti žrtava biće pohranjene u crkvi.
“Crkva će se odužiti tako, samim tim činom što su ovde postradali ti sveti, mi ih ovde već zovemo sveti ležimirski mučenici, tom kanonizacijom. Kanonizacija je uvrštavanje u svetitelje i ako dragi Bog da 2024. godine, trebalo bi da bude predloženo na saboru koji se održava svake godine u maju”, naglašava Miloš Marković, paroh crkve u Ležimiru.
“Svet konzumerski u kojem mi živimo, svet koji se bori protiv istinskog smisla življenja, možda će se probuditi tek onog momenta kad bude ponovo shvatio šta znači žrtva, ljubav, mir i radost”, ističe protojerej stavrofor, Jovan Milanović, rektor Karlovačke bogoslovije.
Da se žrtve ne zaborave, na ovom hramu biće urađeno spomen obeležje – bronzana ploča sa likom ubijene dece, simbol stradanja Svetih ležimirskih mučenika.
(RTS)