Radivoje Nišović proveo je 33 godine radeći 250 metara pod zemljom. Svi u porodici rade u rudnicima. Radio je i za dvojicu, jer rudara nedostaje. Bar pedesetak.
“Male su plate. Ljudi napuštaju. Uglja ima. Opreme isto treba malo da se dotera, da se nabavi. Dobro i rade, s kakvom lošom opremom. Stvarno”, kaže Radivoje Nišović, rudar u penziji.
Nebojiša Obradović bio je jedan od mnogobrojnih Pešteraca iz okolnih sela koji su hleb potražili u rudniku. Pre više od 25 godina. Još uvek radi, poput mnogih kolega, na svim poslovima koji su neophodni da rudnik funkcioniše.
“Radimo sve što moramo. Ne samo ja, nego svi. Pa da bi funkcionisalo, sad trenutno mislim da ima 120 ljudi manje nego što je imalo kad sam ja počeo da radim. Da nije izvođača sa strane, ne bi imalo ljudi dovoljno za proizvodnju”, navodi Nebojiša Obradović, rudar.
Overene rezerve uglja prelaze 240 miliona tona. Najveće ležište posle kosovskog ugljenog basena. A Sjenički ugljeni basen istražen je ispod 40 odsto.
“Naš mrki ugalj, pogodan je za građanstvo, za kotlove koji se koriste u raznim ustanovama. Njegova kalorična vrednost je oko 16.000 kiložula po kilogramu”, kaže Milija Janković, tehnički direktor rudnika „Štavalj“.
“Kad se pogleda kvalitet uglja, on fakat jeste kvalitetan tako da može da bude izvozni. Ima 0,1 odsto sumpora, što ga kvalifikuje kao visoko kvalitetan mrki ugalj”, kaže Mensud Turković, direktor rudnika „Štavalj“.
Za sitniju granulaciju nema zainteresovanih. Deponovali su priličnu količinu. Sa druge strane, uvek nedostaju veći komadi, za koje postoji lista čekanja.
“Postoje projekti, otvaranja istoka, otvaranja zapada, gde su ogromne, ogromne rezerve uglja i gde bi, mehanizovanim sistemom i obezbeđenim plasmanom, sigurno u svakom trenutku mogli da računamo da se borimo da sami funkcionišemo”, kaže Mensud Turković, direktor rudnika „Štavalj“.
Za tri smene izađe nešto više od 250 tona uglja. Toliko iskopa 350 jamskih radnika. 2019. godine, bilo ih je više od 400.
(RTS)