Kada zasvetle kandelabri sa minareta džamije začuje se ezan-poziv na molitvu, vreme je akšam namaza nakon koje će vernici prvi put nakon celodnevnog posta iftariti. Iftar je ručak za vernike. Od pića obično se koriste voda, limunada ili kleka uz obavezne urme. Kako su preneli savremenici tog vremena urmama se iftario i Muhamed koji je po islamskom verovanju – poslednji Božiji poslanik. Prisustvujemo iftaru u u Ebu Hanifinoj džamiji u Sjenici.
„Mi se okupljamo da pokazemo našu imansku, versku snagu tako da sam zadovoljan jer ovaj džemat prerasta u ozbiljnu organizaciju iz godine u godinu.“
„Ovaj iftar je namijenjen za 350 zvanica i taj ambijent, to je potpuno ostvareno. Naša poruka je bila koju smo mi donijeli je da džematski rad, timski rad uđe u sve. Odnosno ne postoji granica koja ne može da se prevaziđe bez džematskog rada“, kažu anketirani.
Vreme dnevnog posta određeno je vaktijom, posebnim kalendarom sa tačno označnom satnicom koja prati dužinu dana od osvita zore do mraka. Kako dan duža i post postaje duži. Prema tom kalendaru, današnji post 19-ti dan Ramazana počeo je u 3 časa i 48 minuta, a završava se u 18 časova i 15 minuta.
„Iftar znači okupljanje za istom sofrom, da pokažemo da smo jedno, da pokažemo da se cijenimo, poštujemo i volimo i tome nas uči naša vjera kao što je rekao Uzvišeni u Kur“an i Kerimu i budite Alahovi robovi zajedno braća“, kaže Kemal Mahmutović, predsednik medzlisa.
Post je treći od pet stubova vere u Islamu. Obavezan je svakom Muslimanu posle 12 godine.
„Da baš u pravome smislu zapostite, svojim očima, svojim jezikom, svojim ušima i čitavim svojim bićem“, ističe Mevlud Dudić, predsednik Islamske zajednice u Srbiji.
Tokom Ramazana meseca posta u Islamu – ritam života postaje drugačiji. Celodnevne obaveze i posao prilagođavaju se dužnostima vere.
„Ujutru ustanemo, prvo namirimo stoku, onda uđemo u kuću da ispečemo hleb, da stavimo pasulj, meso za pirijan, dudove da umijesimo, da skuvamo puding, pirinač“, navodi Hata Karišik.
„Ramazan je naš dragi gost kome smo se svi mi muslimani radovali. Majka je obično bila ta stub kuće koja je spremala. Svi sednemo oko sofre i svi jedemo iz jedne tepsije. Nije imalo posebnih činija.Tada nije imalo. Kiselo mleko bi bilo u jednoj činiji i svi smo imali kašike i jeli iz te činije“, naglašava Naza Hajradinovic, gošća.
Da podsetimo prvi dan Ramazana počeo je 11. marta, a zadnji 9. aprila.
(RTS)