Jovana ima 26 godina. U Požarevac se doselila sa svojom hraniteljicom Vojinkom Milosavljević, koja se na taj korak kako kaže odlučila jer su u ovom gradu bolje mogućnosti za osobe sa invaliditetom. Najbolje se provode na muzičkim i kreativnim radionicama u njihovom Udruženju “Osmi dan”, koje doprinose razvoju motorike i pažnje.
“Dosta je samostalna. Zna da pomogne, da postavi sto, da raširi veš, da se obuče sama. Desi se pogrešimo, zna da obuče naopako, ali ispravimo. Sve razume, ona ne priča, ali razume”, kaže Vojinka Milosavljević, Jovanina hraniteljka.
Andrija je srećan dečak koji pohađa specijalno odeljenje šestog razreda u požarevačkoj osnovoj školi Sveti Sava. Njegovoj porodici bi svakodnevica bila jednostavnija kada bi i opština Malo Crniće u kojoj žive omogućila lične pratioce.
“Svakako bi mi značilo da ima pratioca u školi, jer sam isključivo samo ja sa njim. To je konstantno 24 sata sam ja sa njim”, navodi Ivana Radovanović, Andrijina mama.
Roditelji se slažu da je položaj osoba sa Daun sindromom znatno unapređen, ali još uvek ne mogu svi da ostvare jednaka prava. Pre svega jer ih Zakon o porodici ne prepoznaje kao osobe sa invaliditetom, pošto njihove smetnje nisu fizičke, ali je i njima potrebna pomoć u svakodnevnom funkcionisanju.
“Zakon nije dorečen pa to svako tumači onako kako mu odgovara. To je čak od grada do grada različito. Ljudski faktor je tu osnovna prepreka. Dobija se tuđa nega, ali neujednačeno. Neko dobija 70 odsto, neko 100 posto, a neko i ne dobija”, navodi Nevenka Gajić, predsednica Udruženja za pomoć osoba sa L Daun sindromom “Osmi dan”.
Članovi udruženja “Osmi dan” i ove godine su prošetali u šarenim čarapama sa ostalom decom iz grada koja su za njih pripremila i zanimljiv program, jer socijalizacija i osećaj da su deo društva ima najbolji efekat na njihov razvoj.
(RTS)