Ravničarski predeo između državne granice Srbije i Severne Makedonije, najčešće je put kojim prolaze migranti. Blizina Koridora 10, železničke pruge, dalekovoda – olakšava im kretanje.
„Ono što je još jedan od faktora privlačenja je što odmah mogu brzo da se uključe na auto-put, i da nastave svoje kretanje prema severu naše zemlje, što im je glavni cilj“, kaže Srđan Tasić, načelnik Regionalnog centra granične policije prema Republici Severnoj Makedoniji.
Krajem prošle godine formirani su štabovi ili isturena komandna mesta uz državne granice. Odatle se koordiniraju aktivnosti nadzora graničnog pojasa. Zona odgovornosti Regionalnog centra granične policije prema Severnoj Makedoniji je 113 kilometara, od početka prošle godine tu su i zajedničke patrole austrijske, mađarske i naše policije.
„Angažovan je veći broj patrola, pokriva se veći broj putnih pravaca, pojačana je kontrola lica koja se kreću prema državnoj granici i od državne granice prema unutrašnjosti Republike Srbije. Glavni zadatak, pored toga da se zaustavi veliki priliv migranata, da se odbiju od pokušaja da koriste teritoriju Srbije za tranzit, za neku svoju krajnju destinaciju i pre svega da se sačuva bezbednost svih građana, lična i imovinska sigurnost građana“, navodi Srđan Tasić, načelnik Regionalnog centra granične policije prema Republici Severnoj Makedoniji.
U 2022. sprečeno je oko 45 hiljada pokušaja ilegalnog prelaska državne granice, prošle godine oko 25 hiljada, u prva 4 meseca ove – 3900. Manje je migranata i u prihvatnim centrima.
Prvi prihvatni centar za migrante i najveći u Pčinjskom okrugu otvoren je pre 9 godina u Preševu. Centar je tranzitnog tipa i do sada je ovde prošlo više od milion i po ljudi. Da je smanjen broj migranata koji ulaze u našu zemlju ilustruje i podatak da je sada ovde smešteno 59 osoba.
U 16 prihvatnih i azilnih centara kojima rukovodi Komesarijat za izbeglice i migracije smešteno je 647 lica, u tri centra u Pčinjskom okrugu je 130.
(RTS)