U Šapcu – uspomene na nekadašnje igre i igračke

Fiksni telefoni su imali brojčanik, tv prijemnici antenu i milje, a većina gramofona, ploče Zdravka Čolića.

“Cela postavka je podeljena u nekoliko segmenata i svaki je odgovarao određenom životnom periodu, od rođenja, preko školske klupe, prvog letovanja do dnevne sobe u kojoj se ja trenutno nalazim”, navodi Kristina Aleksić, iz Biblioteke šabačke. „Pokušali smo da je rekonstruišemo kroz fotografije, ali delom i sećanja i moram da kažem da su svi predmeti izazvali izuzetno veliku pažnju, posebno televizor koji je iz 1960. godine, zatim antena. Malo starije generacije su se setile tog čuvenog snega, koji se pojavljuje uvek u trenucima kada je penal na fudbalskoj utakmici, ili kada je ključna scena u Dinastiji”, dodaje Kristina.

Krpenjača, lastiš, luk i strela, leksikon i spomenar, bili su deo igara koje smo voleli i vremena koje se čuva u srcu kao najveća dragocenost.

“Kada smo se gledali u oči i kada, iako nismo bili onlajn, bili prisutni u životima jedni drugih. Kada, iako nismo svi sve imali, svako je imao sve, jer smo znali da delimo. Kada smo nekog najspretnijeg i najveštijeg među nama birali da bere tek zarudele trešnje i kajsije, a onda smo ih u slast jeli. Kada su naši roditelji radili od 6 do 2 ili od 7 do 3, kada smo imali zajedničke ručkove i večere, uživali u šetnjama, u trčanju. Izložba ima za cilj da svako od nas u holu Biblioteke šabačke, nađe neku svoju uspomenu”, istakla je Jelena Podgorac Jovanović, direktorka Biblioteke šabačke.

Autori izložbe su bibliotekari. Pored ličnih predmeta su i eksponati iz Narodnog muzeja, a ispod njih i po neki šaljiv komentar. Na kuvaru iz 1939. godine koji je jedna Šapčanka dobila od svekrve, ostalo je zapisano – Hvala joj, ali nije trebalo.

(RTS)