Mogu li se kalemari iz kruševačkog kraja nadati boljem izvozu i zaradi

Sezona kalemljenja je počela. U domaćinstvu Ranka Pantelića u Selištu kod Trstenika puno posla. Za istim stolom iskusni Moravci koji rade ručno, na tradicionalan način, ali i oni znatno mlađi kojima je, lakši, mašinski prihvatljiviji.

“To je budućnost, na mlađima svet ostaje. I sve drugo”, kaže kalemar Miroslav Milutinović. Na pitanje – koliko uspeju dnevno da urade, odgovara: „Neko dve, neko 3.000, u proseku po dve ipo. Neće to više niko od mlađih ručno da radi.

“Mašinski ide prvo pelcer, pa onda loza, evo ovaj ne valja, mek”, pokazuje kalemar Vukan Brođanac.

“Ovo je tradicija pre svega, a i zaradimo neki džeparac za nas. Brže se radi mašinski, ali ručno je kvalitetnije”, kaže kalemar Uroš Obradović.

Prošla godina bila je veoma teška pre svega zbog vremenskih nepogoda, kiše, grada. Ali već duži period prisutni su i drugi problemi što je dovelo do značajnog smanjenja proizvodnje u čitavom kraju, koja je 80-ih dostizala 70 miliona loznih kalemova i voćnih sadnica na godišnjem nivou.

Ranko Pantelić, proizvođač kalemova iz Selišta ističe da situacija nije baš na zavidnom nivou poslednjih godina: “Teško je prognozirati nešto. Da ne bih bio pesimista, ali nedostatak radne snage, radnosposobnih ljudi u porodici je veliki problem. Bez obzira što mi imamo želju, ali i tržište se smanjilo”.

Momir Nedić, savetodavac PSS Kruševac kaže da je problem – tržište. Naglašava: “Mi ne možemo da izvozimo u Evropsku uniju zato što sama EU zabranjuje uvoz loznih kalemova iz trećih zemalja, što nije slučaj sa većinom drugih voćnih vrsta ili ruža, ali je problem sa vinovom lozom tako da je jadan od razloga što se ta količina vrti oko 10-tak miliona, to što nam je faktički tržište ograničeno”.

Kalemovi iz Rasinskog okruga danas se izvoze na tržišta Ruske federacije, Severne Makedonije, Crne Gore i delimično Maroka.

(RTS)


Ostavite komentar