Prvi put Miroslav je posao morao da napusti pre 13 godina kada ga je ostavila supruga da bi brinuo o dvogodišnjem Nikoli i sedmomesečnoj Anastasiji. Danas je opet onemogućen da radi. Pomažući komšiji doživeo je nezgodu, polomio ruku, nogu, karlicu. Već poodrasla deca kojoj je od malena i otac i majka brinu o njemu.
„Cepam drva malo za potpali, unosim. Pomažem i sestri da sredimo malo kuću i njemu. Kuvam kafu i pomalo ručak”, kaže Nikola Đorđević, sin.
Samohrani otac svih ovih godina trudio se da deci ne nedostaje ništa. Ono što su imali i imaju na pretek je bezuslovna ljubav i privrženost. Žive skromno od nadnica, socijalne pomoći, dečjeg dodataka, humanosti dobrih ljudi koji se nađu u nevolji.
„Dosta je tu komšija, prijatelja, drugara izašlo veoma brzo, isto veče i narednih 10-tak dana u susret gde su oni organizovali međusobno su skupljali novac“, navodi Miroslav Đorđević.
„E tu se videlo da su meštani Vratara pritekli njemu u pomoć,sredili su mu kupatilo, pomogli u sredjivanju kuće, malo namirnica oko kuće. Mićko je dobar čovek, vredan pomagao je svima, trudio se. Teško je i sa dvoje roditelja, njemu stvarno svaka čast“, kaže Tamara Petronijević iz MZ Padež.
„Neki nemaju privilegiju da koju sam ja imao da od samog starta bukvalno svakog dana budem tu sa njima, tako da opet ostane nešto lepo u sećanju. Neka želja za ubuduće što kažu zdravlje i malo sreće kroz sve to svima nama to je generalno svima nama potrebno i ništa više od toga“, kaže Miroslav Đorđević.
Miroslavu sledi dug oporavak i borba za dalju egzistenciju porodice koju je uspeo da sačuva uprkos svemu što ga je snašlo u životu.
(RTS)