Najniža temperatura u Bivšoj Jugoslaviji izmerena je u Karajukića Bunarima na ovoj mernoj stanici. Tada je bilo 39,5 stepeni ispod nule.
Hladnoću iz 85. nadmašila je ona iz 2006. Tada je nastavnica srpskog jezika Danka Đogović na termometru očitala 39.8 stepeni u minisu.
‘”Van naselja tamo gde je bila voda bilo je sigurno i mnogo hladnije. Sibir. Pravi Sibir. Napolju je pucalo i drvo što kažu i kamen”, seća se Danka Đogović, nastavnica u penziji iz Karajukića Bunara.
Zavejana domaćinstva i metarski smetovi na putevima koje je nemoguće očistiti poslednje dve zime su samo u sećanjima Pešteraca.
“Prošla godina i ova stvarno kao da je leto”, kaže Danka Đogović, a jedna Pešterac dodaje: „I kad je desetak miniusa to nije nešto strašno i i ne osećamo.”
A i navikli su zimi da odmore, kažu u šali. Kada se uozbilje – da promena ne sluti na dobro.
“Ove godine ovo što je bez snijega nije dobro na ovom kraju jer gola zima, golo leto, tako da se nadamo velikoj suši na Pešterskoj visoravni. Bar tako govore stari”, kaže Radoje Kuč, iz Karajukića bunara.
I nju su, nažalost, više puta iskusili. Ali surova klima prekalila je ove ljude, oblikovala njihov karakter. Bez razlike.
“Komšije. Komšije, ajde čovek. I Muslimani i Srbi, sve to jednom dušom diše. Ista muka? Ista je. Bili su ratovi, bili su.. Niko s nikim nije imao reč. Niko s nikim. Svi smo bili OK. I to je sreća… to je sreća”, kaže Dragan Đurović, iz sela Crvsko.
Utorkom, kada je pijačni dan, karajukićke kafane okupe domaćine iz mnogih sela. Ali i one se razlikuju od onih u drugim delovima Srbije.
“Narod ti je, politika najmanje zanima. A o čemu se razgovara ovde u kafani? Pa šta nas vija, o poljoprivredi o stočarstvu, o tome što svija nas i što se bavimo i što nas zanima”, navodi Ernad Tahirović, iz sela Đerekare.
“Kako prodao ajvana, kolko je prodao, i to. Ništa drugo”, priča Soko Ramović.
“Naše seljačke nevolje. Radiš svaki dan isti pos’o. I to ti je to. Mora da čistiš, moraš da polažeš. Nama trebaju putevi i vode i zgode. A ne, nas politika – ne. I ženu. Ako ima neka žena. Ovaj je oženjen, ja nisam”, kažu Dragan Đurović i Rajko Jelić, iz sela Crvsko.
Svakodnevicu na Pešteri, čini se, najmanje su promenile moderne novotarije. Istina, i stočara i stoke je višeesturko manje nego pre nekoliko decenija. Ali ljudi koji su visoravni ostali verni, zadržali su svoje rituale. Jedan od njih – pijačno pogađanje:
“Petsto i devedest i da je pohajemo.”
“Stani nećemo tako.”
“Oćemo baš tako.”
“Šes i po njih dvije.”
“Ne, ne. 590 – i to je završeno.”
“620 – njih dvije.”
“Kumim te bogom.”
“Nemo, nemo, toliko. Dosta je za ove dvije.”
“Tako ti boga podigni malo.“
“Nemo, nemo.“
“Digni malo.”
(viču drugi iz pozadine. Digni na 600)
“Misliš zbog javnost? E, hajde za 600.”
“Srećno bilo. Dabogda da je vidiš šta je. Gledj lutke.”
“Pešterska ovca. Gledaj joj zube.”
“Pogledaj zube. Gledaj ona je mlada. Ko da je prala, gle kako su joj čiste.”
I stoka i čobani uskoro će na katune. Od maja, ukoliko promena klime ne promeni i tu peštersku rutinu.
(RTS)