Građani Hrvatske birali su članove 11. saziva Sabora, između 2.302 kandidata na 165 lista, koji se nadmeću za 151 mandat. Pravo glasa imalo je 3,7 miliona birača.
Prema prvim izlaznim anketama, najviše mandata osvojila je Hrvatska demokratska zajednica (HDZ), dosadašnjeg premijera Andreja Plenkovića – 58 mandata.
Drugi najbolji rezultat ostvarila je koalicije levog centra „Rijeka pravde“ predvođena Socijaldemokratskom partijom (SDP) koju podržava, a hteo je i da predvodi, aktuelni predsednik Zoran Milanović, sa 44 mandatom.
Domovinski pokret, prema prvim izlaznim anketma, osvojio je 13 mandata, dok je koaliciji Možemo pripalo 11 mesta u Saboru.
Na petom mestu je Most sa devet mandata.
Nezavisna platforma „Sever“ osvojila je dva mandata, kao i Istarski demokratski savez (IDS).
Jedan mandat osvojio je Fokus-Republika.
Za saborsku većinu potrebno je osvajanje 76 mandata i nijedna stranka, najverovatnije, neće samostalno moći da formira vladu pa će ishod izbora biti rešen postizbornim koalicijama.
Najvažnije stranke levice i desnice najavile su uoči izbora da neće praviti koalicije sa HDZ-om.
DIP: Na izborima manji incidenti
Državno izborno poverenstvo Hrvatske (DIP) je navelo da su izbore obeležili manji incidenti i delimično kršenje izborne tišine.
„Najmanje 6.000 birača nije moglo da obavi svoju građansku dužnost jer nisu bili u biračkom spisku ili nisu imali važeće lične karte“, naveli su iz DIP-a.
Međutim, svima je, kako navode iz DIP-a, omogućeno da glasaju tako što im je na licu mesta izdaata takozvana „plava“ potvrda.
U Beogradu dva biračka mesta, u Subotici jedno
U Hrvatskoj se glasalo na 6.500 biračkih mesta, a u diplomatsko-konzularnim predstavništvima se glasalo i juče i danas.
U Srbiji su otvorena tri biračka mesta – jedno u Beogradu, a dva u Subotici. Pravo glasa u Beogradu imalo 19.300 građana, a u Subotici 17.700 birača.
Poslanici nacionalnih manjina – Srbima tri mandata
Na izborima se birao 151 zastupnik (poslanik), od kojih 140 u deset izbornih jedinica u Hrvatskoj, u svakoj po 14 poslanika.
Tri poslanika biralo se u posebnoj, 11. izbornoj jedinici, koja obuhvata birače bez prebivališta u Hrvatskoj, odnosno dijasporu.
U 12. izbornoj jedinici birani su zasutpnici nacionalnih manjina – njih osam, od kojih su tri srpska. Tri su i liste koje se za njih bore.
Samostalna demokratska srpska stranka (SDSS) je od prvog učešća na izborima 2003. godine osvajala sva Srbima namenjena mesta.
Milanovićeva (ne)očekivana trka
Izbori za 11. Sabor postali su neizvesni kada je Zoran Milanović, sa pozicije predsednika, najavio da će biti kandidat za premijera ispred opozicione SDP i doveo u pitanje Plenkovićev gotovo siguran treći mandat.
Ulaskom Milanovića u izbornu utakmicu, poznatog po oštroj retorici, trka je postala zanimljivija.
Ipak, Ustavni sud Hrvatske je zabranio Milanoviću da se kandiduje za poslanika na listi SDP-a, jer nije podneo ostavku na mesto predsednika.
Milanović zbog odluke suda nije učestvovao na predizbornim skupovima, ali je u svakodnevnim nastupima kritikovao HDZ i Plenkovića i pozivao građane da glasaju za bilo koju drugu stranku.
Sreda umesto nedelje i vanredni neradan dan
Iako je bilo uobičajeno da se na birališta u Hrvatskoj izlazi nedeljom, 11. parlamentarni izbori su raspisani za sredu.
Nije prvi put da se u Hrvatskoj izbori ne održavaju u nedelju – parlamentarni izbori 2000. godine održani su u ponedeljak, 3. januara, zbog novogodišnjih praznika.
U Hrvatskoj je zbog održavanja izbora 17. april bio neradan dan.
(RTS)