Kada je pre mesec dana šesti put šef grčke diplomatije posetio Prištinu tamošnji mediji pisali su – „Dendijas na Kosovu kao kod kuće“. Da Atina unapređuje odnose sa prištinskim vlastima čita se i iz prošlogodišnje odluke da otvore ambasadu.
„Bilo je jasno da je i od ranije Grčka najslabija karika. Postoje dva razloga: jedno je pritisak u EU, pozicija Grčke kao najzaduženije i sve ono što smo imali posle ekonomske krize i onaj angažman EU prema Grčkoj na tom planu i drugo ušla je u krug zemalja koje su najbliže Vašingtonu“, kaže Zoran Milivojević, nekadašnji diplomata.
Angažman posrednika u dijalogu Begrada i Prištine Miroslava Lajčaka, Slovaka i bivšeg ministra spoljnih poslova mogao bi da bude tas na vagi. Neočekivano bi bilo da Slovačka ne stane iza onoga što on radi. Španija, Kipar i Rumunija na liniji stava, koji je za sada, čini se, nepromenljiv.
„Zemlje EU koje ne priznaju Kosovo jesu pravi cilj ovih pregovora, dijaloga i nemačko-francuskog dokumenta. Svrha je da te države koje su članice EU odustanu od tog svog stava“, navodi Dragan Bisenić, novinar i nekadašnji ambasador.
Dva događaja mogla da naslute rezultat
I pre izjašnjavanja dva događaja za poznavaoce mogla su da naslute rezultat.
„Prvi je tzv. evropski predlog koji je ima saglasnost svih zemalja članica, uključujući i zemlje koje ne priznaju nezavisnost Kosova. Podsetiću da je predlog imao i tačke koje su bile nepomenljive, na koje Beograd nije mogao da utiče, i taj predlog je usvojen konsenzusom. Drugi događaj jeste vizna liberalizacija, osim Španije sve ostale zemlje su se saglasile oko toga da priznaju kosovska dokumenta“, naglašava Stefan Surlić sa Fakulteta poliitčkih nauka.
Ni glasanje pre tri dana u organizaciji koja se doživljava kao predvorje EU ne može da izbegne kontekst rata u Ukrajini. U prilog tome i izjava šefa evropske diplomatije, Španca, Žozepa Borelja – Unija mora da usvoji „strukturalni pristup“ politici po pitanju zemalja koje „nemaju isti pogled na svet kao i mi“ i ne žele da se svrstavaju u bilo koji od postojećih tabora.
„Tu sigurno ima pritiska i kada je reč o Grčkoj i Slovačkoj, ali i kada je reč o Moldaviji i Jermeniji. To treba prepoznati kao rezultat i jednog pritiska odstupanje od principa. Ukoliko bi pritisak splasnuo ili oslabio ili ukoliko bi se išlo ka nekom rešenju u Ukrajini, ukoliko bi počeo neki mirovni proces, mislim da bi se neke i vratile principu“, objašnjava Milivojević.
Formiraju se timovi izvestilaca za pripremu glasanja u Parlamentarnoj skupštini
I dok se pravi kalkulacija sa zemljama koje ne priznaju Kosovo, upućeni uzdržane zemlje vide kao poželjan resurs za interese Srbije. Posle glasanja na sednici Komiteta ministra Saveta Evrope o aplikaciji Prištine, formiraju se timovi izvestilaca za pripremu glasanja u Parlamentarnoj skupštini.
„Hajde da pretpostavimo u toj strategiji da će one dati svoj doprinos daljoj prijavi Kosova u Savetu Evrope. Međutim, mora da se kaže da sedam država koje su glasale protiv uopšte nije mali broj. Zapravo, nikada do sada se nije desilo da jedna sporna država i sporna u tolikoj meri bude u proceduri za prijem Saveta Evrope i ovih sedam država zapravo mogu da unesu ozbiljne probleme u dalji rad i funkcionisanje Saveta Evrope kada bude bilo reči o aplikaciji Kosova“, ističe Bisenić.
Za 15 godina, iako na istoj poziciji, zemlje koje ne priznaju Kosovo sada mogu da se dele u tri grupe – tvrda struja: Španija, Kipar i Rumunija, u onu mekšu svrstava se Slovačka, dok se pozicija Grčke više puta dovodila u pitanje.
(RTS)