Vučić u „Ruskom domu“ o reviziji istorije: Srbi nisu genocidan, već herojski narod

Početak obraćanja predsednik Srbije Aleksandar Vučić je posvetio pucnjavi u kojoj je ranjen slovački premijer Robert Fico. Zamolio je sve da se pomole za njegovo zdravlje i oporavak. 

„Reč je o jednom od malobrojnih slobodarskih lidera u Evropi, koji je uvek imao ogromnu snagu“ rekao je Vučić.

Vučić govorio na ruskom, a izlaganje o ”Revizija istorijskih činjenica i otpor slobodarskih naroda” je počeo citirajući Džordža Orvela  – onaj ko kontroliše prošlost kontroliše budućnost, a narod koji se ne bori ne može da razume svoju sadašnjost i, najvažnije, nema budućnost.

Dodao je da pripadnici srpskog naroda nikada nisu i nikada neće ostati nemi na negiranje ili minimiziranje posledica Holokausta, imajući u vidu zajedničku, stradalničku sudbinu srpskog, jevrejskog i romskog naroda.

Vučić je istakao da pristalice istorijskog revizionizma to opravdavaju kontinuiranom interakcijom između sadašnjosti i prošlosti, stalnom borbom činjenicama, kao i mogućnostima uvida u državne arhive i datoteke.

„Ta škola mišljenja svoju teorijsku podlogu našla je u učenju američkog istoričara Mekfirsona. A tobož bez političke namere i cilja menja činjenice i novonastale platforme koristi za stvaranje novog političkog konteksta sa ciljem stvaranja vitalnih strateških i geopolitičkih ciljeva“, rekao je Vučić.

Vučić je dodao da je posebno interesantna činjenica da su svi veliki akteri savremene politike razumeli značaj tumačenja prošlosti i da lukavo, sebe uvek predstavljaju kao žrtve tuđeg negacionizma i revizionizma, želeći da potvrde ispravnost sopstvene pozicije.

Preispitivanje aksioma

„Po pravilu, iz svih zemalja Zapada možete čuti reči o Putinovom revizionizmu, njegovom iskrivljenom tumačenju istorije, dok iz Rusije neretko slušate o degeneraciji stavova zapadne političke škole i zameni teza nametanjem laži umesto istine kao osnovnom principu zapadnog strateškog i taktičkog političkog delanja“, rekao je Vučić.

Ocenio je da je dominacija zapadne ekonomije i njihove globalne meke moći, koja posebno uključuje medijsku sferu, dovela do toga da i ono što su bili istorijski aksiomi, budu podvrgnuti preispitivanju, neretko izvrgnuti ruglu i tragičnom izvrtanju činjenica, koje više nisu činjenice, već nekakve besmislene laži iz prošlosti.

„Neki od najopipljivijih primera pokušaja konstruisanja antiistorijskog narativa, to jest prenošenja odgovornosti za posledice oružanih sukoba, kojima se iznova treba vraćati, jesu oni koji se odnose na prvi i drugi svetski rat. Jedan od eklatantnih primera sadržan je u knjizi Kristofera Klarka pod naslovom Mesečari, u kojoj autor iznosi tezu da ne postoji isključiva krivica Nemačke i Austrougarske za izbijanje Prvog svetskog rata, već neskriveno implicira, istorijski apsolutno neutemeljeno, odgovornost Srbije za izbijanje tog svetskog sukoba“, rekao je Vučić.

Dodao je da se u tom kao i u njemu sličnim slučajevima govori o tendenciji koja se javlja kod određenih istoričara sa namerom da se Srbiji, ali i Rusiji, pripiše isključiva odgovornost za izbijanje konkretnih oružanih sukoba.

„Posebni izazovi prisutni su u vezi sa temom Drugog svetskog rata. I sve dok u se u mnogim sredinama i društvima otvoreno negira genocidni karakter, masovnost, brutalnost i teritorijalna rasprostranjenost genocida koji je Hrvatska država počinila nad pripadnicima Srpskog, Jevrejskog i Romskog naroda između 1941. i 1945. godine, dotle se u tim sredinama i društvima još otvorenije i brutalnije negiraju obim i karakter stradanja civila i pripadnika oružanih snaga Sovjetskog saveza, odnosno se negira odlučujuća uloga Crvene armije u konačnom i potpunom slomu Trećeg rajha i nacističke Nemačke“, rekao je Vučić.

Istakao je da pripadnici srpskog naroda nikada nisu i nikada neće ostati nemi na negiranje ili minimiziranje posledica Holokausta imajući u vidu zajedničku, stradalničku sudbinu srpskog, jevrejskog i romskog naroda.

Na događaju će se obratiti i ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan Harčenko.

Prisutini su i potpredsednik vlade Aleksandar Vulin, ministar kulture Nikola Selaković, ministar bez portfelja Nenad Popović, ministar za rad, boračka i socijalna pitanja Nemanja Starović i ministar informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić.

(RTS)