Centralna izborna komisija će u Leposaviću, Zubinom Potoku, Zvečanu i Severnoj Mitrovici glasanje organizovati na 23 biračka mesta, što je gotovo dvostruko manje u odnosu na planiranih 43, pošto direktori škola nastave na srpskom jeziku nisu pristali da ustupe objekte za glasanje.
Glasanje će biti moguće u školama nastave na albanskom jeziku, komunalnim, privatnim i objektima Agencije za imovinu, potvrđeno je iz CIK-a u Prištini i navedeno da, za razliku od izbora prošle godine, glasanja u kontejnerima sutra neće biti.
Čelnici Srpske liste pozvali su sunarodnike da bojkotuju sutrašnje glasanje za smenu predsednika četiri opštine, navodeći nerealan broj birača u biračkim spiskovima, ukazujući da je torturom vlasti u Prištini došlo do značajnog iseljavanja Srba sa severa, zatim nadgledanje glasanja kamerama, što u zakonu i dosadašnoj praksi na Kosovu nije bio slučaj.
Za razrešenje predsednika opština, prema uputstvu Ministarstva za lokalnu samoupravu, potrebno je 50 odsto plus jedan glas upisanih u biračkom spisku. Proces za glasanje o smeni predsednika opština albanske nacionalnosti pokrenut je peticijom građana, gde je potpisima 20 odsto biračkog tela učinjen prvi korak. Drugi je zakazan za sutra, a kada bi uspeo, teći korak bi bili novi izbori, koje bi zakazala predsednica u Prištini Vjosa Osmani.
Biračka mesta će sutra biti otvorena od sedam do 19 časova, a glasanje je jedan od pokušaja, usled velikog pritiska međunarodne zajednice, da se deeskalira i smiri situacija na severu KiM.
Početak višegodišnje krize u četiri opštine na severu lokalni Srbi povezuju dolaskom na vlast Aljbina Kurtija, zbog čijih su odluka Srbi odlučili da napuste sve institucije pod patronatom njegove vlade, od policije do lokalne administracije.
Od tada su vlasti u Prištini pojačale policijsko prisustvo na severu, poslavši albanske policajce u sredine naseljene većinom Srbima.
Vlada u Prištini odbija da formira zajednicu srpskih opština, krovnu organizaciju Srba na Kosovu po Briselskom sporazumu, što je pored povlačenja policijskih specijalaca još jedan od razloga povlačenja Srba iz institucija.
Nasilan ulazak predsednika, koji ne odražavaju volju stanovništva u centralne opštinske zgrade doveo je do protesta Srba i njihovog sukoba sa policijom i vojnicima Kfora, čiji je epilog stotine povređenih na obe strane.
(RTS)