Sa istim ekološkim i ekonomskim problemima suočavaju se sve zemlje regiona i zajedno treba da ih rešavaju.
„Prekogranična saradnja i koordinacija i u delu zaštite životne sredine i u drugim stvarima se dešava, ali mislim da je treba intevizirati. Zašto da ne otpočeti i takav vid dijaloga u okviru regionalnih ekonomskih integracija“, pita crnogorski predsednik Jakov Milatović.
Sprovođenje evropskog zelenog dogovora, jedan je od prioriteta u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
„Država je tu da da postavi zakonodavni okvir. Važni su i investitori, bankarski sektor, civilno društvo, kompanije, učešće privrede i privatnog sektora i građani. Potrebno je kanalisanje i povećanje investicija u aktivnosti koje obezbeđuju tranziciju, ali i prenos znanja, tehnologija i partnerstva na regionalnom nivou, ali i šire“, kaže Jovana Joksimović, pomoćnica ministra energetike i rudarstva za međunarodnu saradnju.
Isplativo ulaganje u životnu sredinu
Međunarodne finansijske institucije daju mnogo povoljnije uslove za finasiranje održivog i socijalno odgovornog poslovanja, odnosno EFG investicije.
„EFG investicije u prošloj godini bile su 40 triliona dolara. Rast je na 50 u 2025. godini. Investitori sve više prepoznaju ovu agendu u koju se moraju usmeravati, zato što je smatraju profitabilnijom“, kaže Biljana Brajtvajt, izvršna direktorka „Sustineri Partners“.
Milan Antonijević iz Naleda poručuje da investicije ne smeju da budu na štetu životne sredine. „Kada pravite investiciju, u rudarstvu ili drugim oblastima, ne smete da uništite životnu sredinu. Očigledno je da će ove finansijske institucije o tome da se staraju“, kaže Antonijević.
Prema analizi Fiskalnog saveta Srbije investicije u zaštitu životne sredine dugoročno su finansijski najisplativije, dok neulaganje u životnu sredinu dugoročno najviše košta.
(RTS)